Vulinova inicijativa vetar u leđa armiji botova

Naravno, ovo novinarsko pitanje bilo bi razumno i umesno da je Srbija ozbiljna zemlja, da je Srbija država. Ali niti je Srbija ozbiljna zemlja, a još je manje država. Ona nejaka tvorevina koja je i sličila državi, one institucije koje su neupitne u državi, u zemlji Srbiji su odavno od strane zajedničkog kriminalnog poduhvata organizovanih kriminalaca okupljenih u SNS (Srpska neofašistička stranka), nešto što je trebalo da bude politička organizacija a ispostavilo se funkcioniše kao kriminalna, ove, 2020. godine je uništena.

Dakle, novinar je navedenim pitanjem naivno smetnuo s uma da ono što važi za naprednjačkog bota ne važi za ostale građane, pogotovu ne za one koji o navedenom zajedničkom kriminalnom poduhvatu navrhvođe i njegovih sledbenika. Uostalom, ako predsednik svega i svačega može svakodnevno da krši i Ustav i zakone, ako može da uvodi vanredno stanje vršeći državni udar i suspenziju skupštine i parlamentarizma i to sve u funkciji intenziviranja svoje kampanje koja bez prestanka traje od 2011. I to samo da bi na junskim izborima sebi osigurao pobedu uz primenu arsenala nacifašističkih metoda, zapravo ničeg novog, svega onog viđenog u Nemačkoj od 1933. pa nadalje, što ne bi pod njegovim pokroviteljstvom i po njegovom naumu armija korumpiranih asocijalnih sociopata "kršili zakon na sitno“?

Kada navrhvođini dobošari - glasnogovornici i skoro pa sektaški fanatični sledbenici, po ugledu na svog idola kome se klanjaju, iznesu jedan deklerativan stav, na primer da su legalisti, jasno je da upravo u praksi čine suprotno tome - besomučno krše zakone. I doista! Nakon aprilskog brisanja 8.500 lažnih naloga samo na fejsbuku, oporavljeni naprednjački botovi, sa novootvorenim nalozima i sa lažnim identitetima, krenuli su na zvonce, zapravo ove Vulinove izjave u orkestriranu i smišljenu kampanju, napadaju poput hijena, u čoporu, neistomišljenike i istaknutije opozicione aktiviste.

Ono što je odmah prepoznatljivo, to je poslovična neinventivnost i žalosno siromaštvo duha radikalsko-naprednjačkih botova što i nije nikakvo iznenađenje imajući u vidu njihovu polupismenost u najboljem slučaju. Naravno, to važi i za arsenal njihovih uvreda i psovki - deya vu! A i zašto bi bilo drugačije? Siromašni duhom su vazda takvi i više od najnižeg primitivizma se ne može od njih očekivati. Ipak, ni to ne bi valjalo zanemarivati jer, opšti obrazovni i kulturni nivo dobrog dela sledbenika navrhvođe koji su pritom i redovni gledaoci rijalitija na Happy TV, Pinku, RTS-u a bogami a i čitaoci Informera, Kurira, Aloa, Srpskog telegrafa, Novosti i drugih režimskih tzv medija, nisu na višem nivou. Ipak, ono što se može uočiti kao novina u njihovom delovanju jesu pretnje koje su počeli upućivati SMS porukama i messengerom.
Metode su oveštale, grupisani nalozi sa različitim lažnim profilima ustremljuju se na određene, ne bi se reklo nasumično odabrane antirežimske profile sa salvama uvreda, potom slede postovi sa diskvalifikacijama da bi na koncu usledile i pretnje. Providno i opasno! Ali i predvidljivo u društvu u kome je dobar deo populacije ili korumpirano ili ucenjeno. One koje nisu uspeli da ucene ili potkupe pokušavaju da zaplaše. Naprednjačka kampanja za ozbore u proleće 2022. je krenula! Zatrašivanje je poslovičan deo radikalsko-naprednjačkog modusa operandi.

Formirano je Čomićkino ministarstvo za dijalog u društvu, definisan temeljni Dačićev zadatak - dijalog sa opozicijom kako bi se zadovoljila ako ništa više bar forma neke i nekakve demokratije koju EU ište, a opet, s druge strane, instruiraju svoje internet pse na povocu da kevću, laju i reže - pa sada koga uplaši ta žalosna skupina socijalno neprilagođenih, možda među njima ima sociopata ili psihopata, u svakom slučaju ličnosti bez etike i osećaja za moral. Takvim i nije potrebno naročito mnogo ponuditi, možda tek osećaj moći, mogućnost zločina bez kazne naročito kada im se dozvoli da mrze do mile volje.

Šta će im veća nagrada?! To su po pravilu i listom svi primitivni nacionalisti koji mrze skoro sve ostale nacije, uglavnom sve u okruženju a naročito pripadnike sopstvenog naroda koji ne mrze ostale - takozvane autošoviniste.

Lebrecht Gaspar