DOBA LUDILA Ili hronologija korone u Srbiji

Cela Srbija je stala. Na ulice su izvedena uniformisana lica sa dugim cevima koja su "čuvala staračke domove", policija je tragala za ljudima koji su bili kontakti zaraženih.

Stariji od 65 godina nisu osetili sunce na svojoj koži dva meseca, smeli su da idu u prodavnicu od 4 do 7 ujutru. Ljudi su masovno hapšeni zbog kršenja policijskog časa, a suđenja su organizovana preko Skajpa.

Ljudi u Srbiji su plaćali visoku cenu zbog najstrožeg karantina u Evropi tokom koga nisu smeli da napuste svoje domove čak i po 80 sati.Dobijali su SMS poruke kako moraju da ostanu poslušni zbog toga što nam preti italijanski i španski "scenario". Bili su uplašeni i zgroženi zbog toga što su predsednik Srbije i članovi Kriznog štaba dramatično napuštali konferencije za novinare i najavljivali da će nam groblja biti premala zbog neposlušnog naroda.

Vlast je raspisala izbore.

Najopasnija epidemija u proteklih stotinu godina postala je sredstvo za dnevnu politiku i čitava borba protiv korone je podvedena pod političku kampanju.

Predsednik Vučić je lično raznosio respiratore po Srbiji, Vlada Srbije je donela uredbu o centralizovanju informacija, jedina u Evropi, što je rezultiralo hapšenjem novinarke koja je izvestila o stanju u novosadskoj bolnici. Jedina smo zemlja na svetu u kojoj se predsednik države obraćao na svakodnevnom nivou povodom zdravstvene situacije.

Istina, najmanje je reči bilo o zdravlju, a najviše vremena je proteklo u samohvalisanju i kritikovanju opozicije i nezavisnih medija.Bilo koja reč kritike ili javno iznesena sumnja u način suprostavljanja virusu je bila dočekivana od strane režimskih glasnogovornika brutalno, oni su kao papagaji ponavljali da ko god da sumnja u njih "navija za virus" i želi da što više ljudi umre, kako bi se valjda napakostilo naporima vlasti.

Ovu propagandnu sreću je remetilo samo spontano izražavanje neslaganja svako veče kada su ljudi lupali u šerpe protestujući protiv bespotrebno strogog policijskog časa. Vlast je odgovorila tako što je organizovala narko-bande da se penju na krovove, pale baklje i sa razglasa puštaju nasnimljena skandiranja protiv opozicionih lidera. Od mnogih prljavih kampanja u proteklih osam godina, ova će ostati zapamćena kao najbednija.

Na izbore je, ipak, moralo da se izađe u što većem broju. Nakon što je postalo jasno da će opozicija zbog virusa i nedostatka minimuma demokratskih uslova bojkotovati izbore desilo se izlažirano čudo. "Virus je pobeđen", slavodobitno su na sve strane razglašavala propagandna glasila dok je Krizni štab saopštavao dokazano lažirane podatke o sve manjem broju zaraženih i preminulih.

Namerno dovedeni u zabludu, ljudi su išli na žurke, utakmice, proslave i druge visokorizične događaje. Fabrika laži je učvrstila kult ličnosti Aleksandra Vučića kao spasitelja od korone koji je, usput, sačuvao i našu ekonomiju.

Ni deset dana nakon održanih izbora, koji suocenjeni kao najnepravilniji od obnove višestranačja u Srbiji, ispostavilo se da virus ipak nije pobeđen. Ponovo uhvaćen u laži, Aleksandar Vučić je postao prvi politički lider u političkoj istoriji koji je u tri dana uspeo da samom svojom pojavom na televiziji proizvede masovne demonstracije protiv sebe. Prvi put kada je na RTS-u izjavio da će studenti morati da se isele iz domova, čime je napravio studentske proteste nakon kojih je promenio odluku.

Drugi put kada je ponovo pokušao da napravi građane Srbije budalama i najavio uvođenje policijskog časa. Protiv ljudi koji su se pobunili na tu odluku vlast je u narednim danima poslala policiju, žandarmeriju, konjicu, antiterorističke jedinice, hamere i policijske pse. Četiri dana su trajali ulični nemiri nakon kojih se Aleksandar Vučić ponašao kao da nikada nije ni predložio uvođenje vanrednog stanja.

Gde smo danas?

U danu kada je bilo 45 puta više zaraženih nego 15. marta predsednik Srbije se vozio električnim automobilom dok je otvarao tržni centar.

Poslednja preporuka Kriznog štaba i gradonačelnika Beograda je da se utiša muzika u klubovima i kafićima.

Vučić je izjavio da je od bezbednosne službe saznao da virus neće uskoro prestati i da je na tome zahvalan šefu BIA-e.

Pojedini članovi Kriznog štaba pokazali toliki nivo lojalnosti da su dogurali i do toga da postanu ministri.

Potpuno nesposobna da se uhvati u koštac sa bilo kojim stvarnim problemom, vlast i dalje pokušava da anestezira građane stalnim zasedanjima Kriznog štaba, konfuznim i protivrečnim izjavama koje bi često bile i komične da nisu doslovno igranje sa životima svih nas.

U danima u kojima se očekuje porast broja zaraženih i potencijalni potpuni krah zdravstvenog sistema vlast zbog svog neodgovornog, nesposobnog i politikantskog ponašanja i proizvođenja bespotrebne političke i društvene krize tokom vanrednog stanja nema nikakav legitimitet da sprovodi bilo kakve mere koliko god da su nam potrebne. To je jasno svima, i građanima i Aleksandru Vučiću, koji će pre dozvoliti epidemiološku katastrofu nego što će rizikovati nove proteste.

Kada nije bilo potrebe za time bili smo u najvećem zatvoru u Evropi. Danas, kada su nam strože mere neophodne, ne zatvaraju se ni noćni klubovi.

Nakon ove epidemije groblja možda neće biti prepuna, kako je to najavio Aleksandar Vučić.

U zatvorima bi, ipak, nakon smene vlasti, moralo da se nađe mesta za sve koji su učestvovali u urušavanju Ustava Republike Srbije, ugrožavanju opšte bezbednosti i javnog zdravlja.

Jovan Ličina, politikolog i član Predsedništva Stranke slobode i pravde