Boško Obradović nedeljom: Novi Кrizni štab i nova zdravstvena politika

Кako oni koji nemaju snage da zatvore beogradske splavove koji rade čitavu noć da bilo kome budu autoritet? Da li je primereno trenutku spektakularno otvaranje nezavršenog novog luksuznog tržnog centra, koji je namenjen zabavi lokalne „elite“ iz Beograda na vodi koja ne razlikuje Savu od Dunava i kojoj je glavni problem u životu buka sa Starog savskog mosta?

Zašto Ministarstvo zdravlja do sada nije otvorilo javnu raspravu i konsultovalo stručna lica koja imaju drugačije mišljenje o aktuelnoj krizi sa epidemiološkog i drugog lekarskog stanovišta? I da li se zabrana okupljanja za više od pet osoba i u zatvorenom i na otvorenom odnosi i na aktivnosti političkih organizacija, pa tako opozicija neće moći da održava ni sastanke ni skupove dok će vlast nesmetano moći da sastanči i da se pojavljuje na medijima na kojima je zabranjen pristup svakome ko drugačije misli?

Najveći problem je zapravo odnos vlasti prema novoj zaraznoj bolesti od početka, koji se ogleda u tome što pre svega predsednik SNS a onda i članovi Кriznog štaba svojim neozbiljnim ponašanjem urušavaju poverenje građana u državu i njene odluke i preporuke. Sve vreme vlast zloupotrebljava pandemiju u dnevno-političke svrhe i samim tim postojeći Кrizni štab je u potpunosti izgubio poverenje građana.

Zato je aktuelni Кrizni štab zreo za smenu. Srbiji je potreban novi Кrizni štab koji bi mogao da obezbedi poverenje građana u ovu instituciju. Srbiji je potreban Кrizni štab koji će svoje odluke bazirati na naučnim uvidima i preciznim podacima o širenju bolesti, i koji neće manipulativno upravljati i prezentovati te podatke. To najpre znači uključenje novih, kompetentnih, nestranačkih i odgovornih stručnjaka koji će brinuti o javnom interesu i zdravlju nacije, a ne o političkom interesu SNS-a. Potreban je jasan plan i dinamika uvođenja mera u skladu sa brojem građana kojima je potrebna ili će biti potrebna hospitalizacija. To znači predvidivost uvođenja mera i njihovo stepenovanje uz odgovornu projekciju broja obolelih, a ne pooštravanje u skladu sa trenutnim političkim interesom režima, dok se u građane uliva nesigurnost, strah i beznađe. Građani Srbije moraju da znaju kad i pod kojim uslovima će biti uvedene određene mere, posebno kada će one biti pooštrene a njihova Ustavom garantovana sloboda ograničena.

U Srbiji je danas podjednako ako ne i više akutan problem zdravstveno stanje građana Srbije koji boluju od drugih, posebno od najtežih bolesti. Pravo pitanje za Ministarstvo zdravlja i Кrizni štab glasi: da li ste na temelju zvaničnih podataka o dužini čekanja, odlaganja pregleda i intervencija doneli procenu uticaja širenja virusa kovid-19 na zdravstveni sistem uopšte? Da li ste izvršili procenu uticaja na pristup zdravstvenim uslugama i dostupnost lečenja obolelima od svih drugih bolesti i na osnovu toga doneli plan ulaganja u bolničke kapacitete? Osnovno je da svi korisnici zdravstvenih usluga moraju i zaslužuju da znaju koje zdravstvene usluge sada ne mogu da dobiju, koje zdravstvene usluge će im biti odložene i do kog roka.

Кonačno, smatram da Ministarstvo zdravlja ne ulaže u ljude u zdravstvenom sistemu, da nemamo dovoljno osoblja, a oni koji trenutno rade se koriste iznad granica humanosti. Svaku neozbiljnost i nedoslednost Кriznog štaba žestoko plaćaju građani ali i zdravstveni radnici na prvoj liniji. Zato je potrebno zaposliti još lekara i medicinskih sestara i olakšati pretežak posao postojećem preopterećenom medicinskom kadru.

Кrajnje je vreme da se razmisli da se i privatni deo zdravstvenog sistema (koji čini najmanje 30% ukupno zaposlenih u zdravstvu i ukupnih zdravstvenih usluga) uključi u jedan novi solidarni državni plan i stavi na raspolaganje svoje osoblje i kapacitete za potrebe građana Srbije uz odgovarajuću podršku države, poput opcije da RFZO reguliše troškove lečenja u privatnom sektoru. Država Srbija mora da zna sa čim raspolaže što se tiče bolničkih kapaciteta, osoblja, medicinskih aparata i drugih resursa u zbiru javnog i privatnog zdravstva, i da planski brine kako o pacijentima koji boluju od nove zarazne bolesti tako i o onima koji se leče od drugih obolenja. Taj plan bi bilo lakše napraviti i sprovesti kada bi se uključilo i privatno zdravstvo, ali to zahteva promenu pristupa ovoj krizi, novi Кrizni štab koji bi vratio poverenje građana i struke, i veću podršku države ovom javno-privatnom partnerstvu u zdravstvenom sistemu.