SUBOTOM U 18 Srđan Škoro: Đilas i Marsovci

Ono što se u javnosti gotovo nikad ne spominje, a još manje zna, to je uloga profesora dr Veselina Savića, čuvenog neurologa i psihijatra u stvaranju i okupljanju srpske opozicije. U njegov stan sa pogledom na Hram Sv. Save, dolazili su redovno svi mogući disidenti toga vremena - Dobrica Ćosić, filozof Ljubomir Tadić, Matija Bećković, Milić od Mačve, Milovan Đilas, Radovan Samardžić, Mihajlo Marković, Vuk Drašković, Dragoljub Mićunović, Dragorad Tanasić, Stevan Raičković i mnogi drugi. Da ne govorimo o tome da su se kod dr Savića na seansama mogli videti i ruski i američki ambasador, i to u vreme kad ove dve zemlje nisu bile baš u dobrim odnosima.

Šta je bila stvarna tajna moći dr Veselina Savića, možda najbolje ilustruje primer bivšeg gradonačelnika Beograda Branka Pešića. Naime, Pešić se žalio na česte glavobolje i otišao je na beogradsku neurohirurgiju da ga pregledaju. Eminentna ekipa lekara na čelu sa profesorom Nikolom Sekulovićem je izvršila sve potrebne preglede i snimanja i donela jednoglasnu odluku da tadašnji gradonačelnik Beograda mora biti operisan s obzirom da je snimak ukazivao na postojanje ozbiljnog tumora na mozgu. Kako je reč bila o delikatnoj operaciji i pritom važnoj ličnosti za grad Beograd, konzilijum je odlučio da neposredno pred samu operaciju konsultuje i profesora neuropsihijatrije dr Veselina Savića, da i on da svoj sud. Savić je u to vreme važio za jednog od najboljih neurologa ne samo u Beogradu već i u svetu. Od instrumenata je sa sobom uvek nosio kašiku i štap specijalno napravljen od vinove loze sa Hilandara. Branko Pešić je već ležao pod narkozom kad je stigao dr Savić. Udario ga je nekoliko puta kašikom po tabanima i štapom po kolenima i uzviknuo: Dižite ga sa stola! Nije mu ništa! Vi pojma nemate! Niste ništa naučili na mojim predavanjima.

Lekarski konzilijum sastavljen od najboljih stručnjaka i hirurga koji je Beograd tada imao bio je u šoku. Ali dr Savić je nastvio svoju tiradu:  Samo bi da operišete. Šta ce vam gradonačelnik bez pola mozga? Da li ste vi normalni? Pošto je zbog svog ponašanja, načina odevanja (uvek i zimi i leti nosio kratke pantalone pumparice), kao i neobičnih lekarskih instrumenata (kašika i štap) odavno zaradio epitet „ludi Vesko“, njegovi bivši studenti su bili paralisani i nisu znali šta da rade. U jednom trenutku neko je predložio da se ponove sva snimanja i ukoliko se ponovo potvrdi da je tumor, prionu na operaciju. Sva kasnija snimanja su pokazala da Branko Pešić, ipak, nema tumor i da je bila reč o grešci na aparatu koja se događa jednom u milion slučajeva. Kad se probudio i čuo šta se dogodilo, Branko Pešić je lično dodelio pomenuti stan dr Saviću, koji se odmah pretvorio u najopasnije opoziciono i disidentsko gnezdo.

Da je kojim slučajem živ, dr Savić bi se uverio da se bez upotrebe mozga, ipak, može biti gradonačelnik Beograda. Kakav bi bio njegov komenatar na kolegu koji to obavlja u sadejstvu sa bivšim pozornikom nije teško zamisliti.

U jeku kad makar zvanično nisu još postojale ni pi ar agencije ni nekakvi nazovi spin majstori, dr Savić je u svom stilu, vraćao mnoge u život i to na velika vrata. Ne samo što je retko davao intervjue, već se još ređe pojavljivao u javnosti, osim kad je želeo da obavi neku važnu misiju. Pošto je njegov veliki prijatelj Milovan Đilas, za njegove pojmove predugo bio u senci, dr Savić je jednu tribinu u Kulturno prosvetnoj zajednici Beograda posvećenu pitanju „Ima li života na Marsu“, iskoristio za javnu promociju Đilasa. Već sama najava da će profesor Veselin Savić nešto govoriti izazvala je veliku pažnju i dupke napunila salu KPZ.  Kad je dobio reč dr Savić je najpre rekao kako duboko veruje da postoji život i na drugim planetama, ali da će on pričati o važnijim životnim stvarima. I krenuo odmah u akciju.

- Kao prvo, postoje dva čoveka na planeti Zemlji koji su ni krivi, ni dužni, živi sahranjeni. Prvi je Vladimir Iljič Lenjin, čiju dušu nikako da puste na miru već je stalno održavaju u životu. Drugi je, Milovan Đilas koji je živ sahranjen samo zato što drugačije misli. Molim te, Đido ustani da te ljudi vide! Đilas je ustao i dobio ogroman aplauz u prepunoj sali KPZ. Bilo je to zvanično prvo pojavljivanje Đilasa na nekom javnom skupu, a ujedno i prilika da mnogi vide kako izgleda čovek o kome se do tada isključivo šapatom govorilo. Profesor Savić je postigao svoj cilj. Milovan Đilas je posle toga postao nezaobilazni faktor beogradske čaršije gde god se javno ili tajno pričalo o Brozu, njegovom režimu i pogubnim posledicama koje je za sobom ostavljao.

Amerikanci su bili prosto opčinjeni profesorom Savićem i njegovim umećima kao i načinom ophođenja. Pritom im je vrlo jednostavno rešio dva medicinska fenomena koje su oni smatrali nerešivim. Nudili su mu bukvalno sve, sva vrata su mu bila otvorena, ali dr Savić ni za živu glavu nije hteo da ostane u Americi objašnjavajući kako za njegove pojmove imaju „isuviše ludih ljudi“. Koliko je zapravo bio u pravu možda najslikovitije govori opšta trenutna pomama oko dva kandidata za predsednika koji bi u normalnim okolnostima u svakoj državi već bili smešteni na gerijatriju i pod neophodan stručni nadzor.

Na svojim predavanjima širom Amerike im je uvek ukazivao na ključne razlike između Srba i Amerikanaca u poimanju života i duše. Kao primer je navodio – vidite naša princeza Milica kad su joj ubili muža, zamonašila se, a na mestu gde ga je prvi put ugledala podigla crkvu. Vaša princeza Žaklina, kad su joj ubili muža, digla je noge prvom bogatašu koji je naišao!

Boraveći u Americi prvi put je tad od svojih američkih prijatelja čuo za jednog bankara iz Srbije koji bi mogao konačno nešto u srpskom društvu da promeni. Prema svedočenju nekoliko ljudi dr Savić se sreo jednom sa Slobodanom Miloševićem i posle razgovora sa njim u svom notesu ostavio zabelešku – infatilno vezan za ženu! Ova zabeleška nažalost se ispostavila i kao dijagnoza koja će, tek posle smrti dr Savića, odrediti tragičnu sudbinu srpskog naroda, pa i samog Miloševića.

Životna želja dr Savića je bila da po svaku cenu Srbe izleči od Tita. Koliko je u tome uspeo možemo i sami da vidimo. Neki od njegovih stalnih gostiju iz salona su uspeli da dođu nekako na vlast, ali titoizam ugrađen u njihove karaktere im nije dozvolio da postignu ono što je bila želja profesora Savića.

O tome kako je lečio od alkohola Kostu Čavoškog (uspešno) i Miku Antića (neuspešno), ili uspeo da svog slugu Filareta progura visoko u crkvenoj hijerarhiji, kao i to zašto se o njemu govorilo kao o jedinom Srbinu pred kojim je Tito klečao, na koji način je lečio poznate revolucionarke i članice CK od migrene, šta je prouzrokovala ljubavna bomba disidentske Srbije (Klara Mandić – Ljubomir Tadić), zbog čega je Šešelj u prisustvu dr Savića uvek ćutao kao sramežljiva devojčica, nekom drugom prilikom.

Da li je neko poput dr Veselina Savića trenutno potreban srpskoj opoziciji, procenite sami.