Dobri vojnik Švejk

Budućim naraštajima istoričara, sociologa i politikologa ostaje u amanet da probaju da iskopaju podatak o približno stvarnom odzivu, koji već sada, sa puno argumenata, teško da je dostigao nezaboravnih 30%.

Ali, nije važno da li je izlaznost bila realnih 30, naprednjačkih 49, Lukašenkovih 85, ili Kimovih 100%.

Važno je da je dobri vojnik Švejk preživeo!

Uprkos predizbornoj mini pobuni u svojim redovima, sebi i nekolicini svojih levih ruku, takozvanih levaka, obezbedio je još malo grebanja o budžet, dok je njegova desna ruka odavno obrijana i veoma nalik na palmu.

A počelo je da mu se trese još davne 2003. godine, kada je Slobodan Milošević iz ćelije u Hagu tražio da dobrog vojnika Švejka isključe iz stranke. Potom je Milorad Vučelić, uz vetar u leđa Marije Milošević, 2006-te tražio da isti bude smenjen sa stranačke funkcije, a sve zbog neke sitnice zvane "kofer".

Sve ove turbulencije nisu prošle bez unutrašnjih sukoba i čistki. Pomeo je dobri vojnik Švejk sve koji su mu radili o glavi, jer je u međuvremenu lično Sloba izgubio glavu. Nestao je sa političke scene kompletan Miloševićev ešelon ondašnjih prvoboraca, uključujući i Vučelića i Mariju Milošević.

Jedino je pretekao Milutin Mrkonjić, koji potraja nešto duže od ostalih. Moralo je tako biti, jer se "stari" kadar nije uklapao u novu politiku. A nova politika je zapravo ostala stara, samo je dobri vojnik Švejk našao novog gospodara, koji ga u šaci drži jednom bananom i već pomenutim koferom, uz smešu veštačkih đubriva i nešto gasa.

Istine radi, i novi gospodar je uz bananu, kofer, đubrivo i gas, dobio i vrući krompir. Uvalili su mu ga Rusi, koji i dalje obnevidelo vide dobrog Švejka kao svog vojnika, mada se on iz petnih, pardon, glasnih žica, trudi da domaćoj javnosti otpeva drugu pesmu.

Kauboji nisu toliko obnevideli, tako da su jasno i glasno gospodaru naložili da iako je dobar vojnik, Švejku moraju da budu skresana krila "otpriznavanja", koja su mu u međuvremenu izrasla, milovana ruskim vetrovima. I odleteo je, da bi sleteo par grana niže, potkresanih krila, odakle može do mile volje da nastavi da peva u dragi mu mikrofon.

Baš ga briga što mu partijski odbori po Srbiji sve više okreću leđa i preleću u drugo jato. Neoboleli od srpske bolesti kratkovidosti, dalekovidi Švejk polako, ali sigurno, presipa partiju i nešto malo preostale bratije u napredno blato, gacajući put koji su mu utrli prethodnici Drecun i Vulin, koji ostadoše na površini sedeći na ostacima svojih koje su potopili. Tako se dobrom vojniku Švejku "javilo" kolektivno utapanje 2022. godine, čime je već sada izborio mesto u istoriji kao prvi potpredsednik Tarabićevog sveviđa. Jedino što dalekovidi vojnik Švejk nije video je da mu se biračko telo osipa usled izneverenih očekivanja i jeftine demagogije. Čak je i jedan verni koalicioni partner penzionerske orijentacije napustio socijalistički Titanik.

Iz vrha partije i dalje mrko gledaju na nove-stare Švejkove zakletve vernosti, kičmenu jogu i jezičke akrobacije usmerene jedino na političko preživljavanje, jer je šlag sa torte polizao dobri vojnik, a mrvice su ostale za stranačke sladokusce. Privremeno ih je disciplinovao dobri vojnik Švejk, zapretio je ostavkom, nekako pred izbore. Jer dobri vojnik Švejk, kao i njegov gazda, nema dana radnog staža, samo političarenje. Da zavrne rukave nikad nije umeo i neće umeti, pa je bavljenje političarenjem imperativ. U skladu sa tim su mu i izborni rezultati. Najgori do sada.

Ostaje da se vidi kako će se dobri vojnik Švejk nositi sa očekivanim scenarijom pokušaja promene Ustava Srbije, a sve zarad "normalizacije" nenormalnih odnosa sa pobunjenim teroristima koji su uzurpirali i otcepili deo teritorije Srbije i kako će na to gledati čuvari Rezolucije 1244.

Davor Kalajžić, penzionisani službenik političke kancelarije specijalnog predstavnika UNMIK-a