SUBOTOM U 18 Srđan Škoro: Trampovo jezero

Zamislite da neko promeni imena Grenelu, Vučiću i Hotiju i da im određene nadimke kako bi se pregovori u boljoj atmosferi odvijali. S obzirom kako su se prema njima odnosili u Beloj kući, Trampovi pisoari deluje sasvim prikladno, nenametljivo i krajnje neutralno. A svrha potpuno ispunjena kao i njihova namena. Pritom svima razumljivo koja je stvarna uloga predstavnika Prištine i Beograda. Grenel bi mogao biti recimo Trampova barbika koju koristi isključivo za barbikju ekipu čiji je Brnaba neizostavni član. Grenel ionako liči na Brnabićkinog brata od tetke.

I sad zamislite taj veličanstven susret na Trampovom jezeru, sa dva pisoara i Barbikom, okruženi mnoštvom labudova sa belim kečićima i pripadnicima Srpske liste koji razdragani u Đurićevom ritmu, sa Trampovog mosta, u glas viču Donalde Srbine!

Ili recimo da se preimenuju Srbija i Kosovo, jer ionako bude asocijacije koje nisu u duhu Vašingtonskog sporazuma. Primera radi, da Kosovo postane Melanija, a Srbija Tramp. Pa da vidimo da li će Melanija opet onako napadno odbijati Trampovu ruku. U tom slučaju ko bi se usudio da ne prizna Melaniju, pritom balkanske gore list. Prirodno je i duhu započetih pregovora da to najpre učini Tramp Srbija.

Uostalom, nije fer da Tramp dobije samo jezero koje Vučić nikom ne da. Tramp je praktično iz rijalitija došao na čelo Amerike. Vučić je stigao iz radikala, ko stručnjak za održavanje bazena, ali je za kratko vreme od Srbije napravio rijaliti na vodi. To novo rijaliti prijateljstvo se posebno razvija u jeku američke predsedničke kampanje gde je Trampu potrebna uloga mirotvorca i kandidata za Nobelovu nagradu kako bi nekako izborio i drugi mandat. Ali, šta ako izgubi. Hoće li se onda Gazivode zvati Bajdenov rukavac ili močvara, a priča o ulaganju i pomoći pretvoriti u već viđene ekonomske sankcije?

No, sad je Tramp u modi. Jezero po jezero, most po most, zaista zadivljujuće za državu koja nazaduje u svemu. Jedino u čemu napreduje je udvorištvo naprednjaka koje je od lokalnog preraslo u globalno. Pravo je čudo da predloženi ambasador Srbije u Vašingtonu, poznatiji kao Mister Bin, nije tražio posle Gazivoda, obavezni reciprocitet, pa da jezero Ontario postane Vučićevo jezero, na veliku radost svih stanovnika SAD.

Pošto će se Amerikanci, kako je najavljeno, ubuduće ozbiljnije pozabaviti srpskom energetikom prirodno bi bilo da Tramp posle jezera dobije i hidrocentralu. Đerdap bi bio idealan za početak. Posebno zbog Rumuna. I onda krenuti redom preko pića i jelovnika. Rakija Trampovača, Tramp na kajmaku, Melanija za dve osobe, grilovani Grenel, uz obavezni garnirung sa imenima istaknutih primeraka naprednjačke Srbije, kao recimo Jorgovanka u ulju, Maja u majonezu, kuvana Zorana, pohovan Šešelj, Mali u šatou, marinada ala Jadranka... Sve do onih posebnih porudžbina poput Vesić pica sendvič, Palma u šlafroku, Dačićeva glava u škembetu, Krstić na žaru...

Naravno tu je i stalni specijalitet kuće Vučić lignja u kineskom sosu! Sve to je moguće u Tramp Srbiji gde su poniženja postala glavni način komunikacije. Direktor kancelarije za informacione tehnologije i e upravu saopštio je frapantan podatak da 2,8 miliona stanovnika Srbije nema JMBG. Kako su onda evidentirani u biračkom spisku i na koji način glasaju bio bi red da neko objasni. Mada šta će to Srbima u ovom svečanom trenutku kad imaju Trampa i Grenela i umesto o Kosovu i Metohiji pevaju o Alabami i Zapadnoj Virdžiniji.

Kakve Gazivode takva i Srbija. Zgažena i ponižena ko zgrada Generalštaba. Zvanični pisoar odradio svoje. U duhu radikalske tradicije i vaspitanja. Što je tiranija u Srbiji veća, Tirana nam je sve bliža. Kad još uspešno povežemo Trampovo jezero sa svetom samo nebo će biti naša granica. I buduća odrednica. JMBG je tamo nepotreban. Ionako bi pogrešnog opet izabrali.

Trampovaćemo se još.