PISMO GRAĐANINA: Solidarnost je naša snaga

Pesma je postala pravi hit, a film Darka Bajića je zabeležio veliku gledanost. Ono što mi je uz neponovljivu Anicu Dobru prva asocijacija na ovaj film je moja komšinica, tada na pragu sedamdesetih, koja me je odgledavši film ozbiljno zapitala:

"Srđane, sine, šta mu je to zombi?"

Evo hvala Bogu, komšinica uveliko gazi devetu deceniju, bistre glave i pameti, pa kada pročita tekst u naprednim partijskim glasilima da Dragan Đilas planira da uveze vakcinu koja ljude pretvara u zombije, ova učena i fakultetski obrazovana žena se samo prekrsti i zapita:

"Je li sine Srđane, je l su ovi naprednjaci normalni?"

Dragana Đilasa poznajem već 30 godina. Mislim da u Srbiji ne postoji satanizovaniji čovek od njega. Napredni tabloidi predstavljaju ga kao pokretni bankomat koji krstari Srbijom i redom finansira sve moguće aktivnosti usmerene na rušenje Aleksandra Vučića. A nesrećni Vučić samo zbog tih Đilasovih aktivnosti nije u stanju da iskaže sav svoj raskošni talenat mesijanskih sposobnosti od hodanja po vodi do vaskrsavanja iz mrtvih. Uz sve to, napredni tabloidi i dobošari zla besomučno ponavljaju da je taj Đilas ukrao čak 619 miliona evra.

Sećam se kako mi je bilo smešna radikalska budalaština da sam ja postavljao lokatore tokom NATO bombardovanja koji su navodili bombe i rakete na srpske položaje. To su za mene tvrdili oni koji su svojom politikom doveli NATO bombardere na nebo Srbije a onda su pobegli pod jorgan planinu, dok je moj rođeni brat mobilisan u jedinicu koja je uklanjala kasetne bombe i merila radioaktivno zračenje u zonama bombardovanja. Brat od ujaka je prilikom jednog bombardovanja teško ranjen na Kosovu i Metohiji. A ja sam eto toliko zao, da sam postavljao lokatore koji su navodili NATO projektile na moju braću, kumove i školske prijatelje.

Nema dana da napredna mafijaška vlast koja je za osam godina vlasti opljačkala preko 35 milijardi evra, ceo jedan BDP Srbije, ne izmisli neku budalastu laž o Draganu Đilasu i pusti je u etar preko svojih telala. Što je laž neverovatnija i gluplja to se upornije ponavlja. Posebno o materijalnom bogatstvu Dragana Đilasa koje je navodno stečeno krađom i besomučnom pljačkom. Naravno, pri tome niko ne vodi računa kako se te laži manifestuju na porodicu, a pre svega decu mog prijatelja i saborca Dragana Đilasa. Jer neko će možda pomisliti da su te brojke tačne. Pa će u zemlji u kojoj se za 20.000 evra u vazduh dižu džipovi i ubijaju advokati mafije, neko poželeti da nekoga kidnapuje i zatraži otkup od par stotina miliona evra. Naravno, otmičar bi u naprednim tabloidima bio proglašen Robinom Hudom plemenitih pobuda, koji je od najvećeg pljačkaša u istoriji Srbije uzeo ono što je ovaj navodno pokrao.

Uz to, svi mi koji kritikujemo naprednu mafijašku vlast, na platnom smo spisku Dragana Đilasa. Pored toga kao mantra ponavlja se teza da Srbija vapi za novim licima na opozicionoj sceni i da Dragan Đilas, čovek koji je jedini pobedio Aleksandra Vučića u direktnom odmeravanju snaga, u trci za mesto gradonačelnika Beograda, treba da se skloni u neki drugi plan. I da bavljenje politikom prepusti valjda Belom Preletačeviću i gomili egzotičnih likova koji su već na startnoj poziciji. Iz niskog starta ti nam objašnjavaju da je za Srbiju bolje da u politici ima osobu koja spaja prste dok pred svetskim moćnicima razdvaja Gračanicu od Studenice i Metohiju od Srbije, nego da u politici ima čoveka koji je gradeći mostove spajao beogradske obale.

Kad čujem neke naprednjake koji govore ono što im naredi Aleksandar Vučić, siguran sam da su preterali sa organskim proizvodima sa Jovanjice koje nemilice trpaju u sendviče. Iz drugih govori zavist, iz trećih govore kompletni idioti. Ali iz svih njih govori strah jer znaju da će i Vesić i Radojičić i sam Vučić izgubiti izbore u Beogradu. Kao što će izgubiti i vlast u Srbiji. Borba protiv tiranina zahteva solidarnost svih učesnika u političkom životu. Solidarnost sa onima sa kojima se svi zajedno borimo za slobodu, a ne za vlast. Solidarnostci sa onima sa kojima se možda ideološki ne slažemo. I jasnu poruku svima koji su žrtve progona, satanizacije i besomučnih napada da nisu sami.

I naravno, Dragan Đilas me je platio da napišem ovaj tekst. Do duše platio je avansno. Još 2011. godine osmehom mog sestrića koji je konačno krenuo u novi vrtić "Plava ptica" na Ceraku koji je otvorio Đilas. Koji je za mog sestrića postao mesto srećnog i bezbrižnog odrastanja. Kakvo će biti i Beograd i Srbija ako u borbi za slobodu budemo solidarni sa onima koji su na udaru napredne mafijaške vlasti.

Za osam godina napredne mafijaške vlasti preko puta vrtića "Plava ptica" nikla je džungla u kojoj se krije divlja deponija. Zato što ne želim da Srbija postane napredna deponija u kojoj vlada zakon džungle, solidaran sam sa svojim saborcem Draganom. Jer u toj džungli nije sam i nije prepušten naprednim hijenama. Ima nas koji smo i uz Dragana i uz Koraksa i uz Petričiča i uz svakoga ko trpi progon i kome se crta meta na čelo.

Samo tako podržaćemo svakog Dragana koji pravi novi most. Most ka budućnosti Srbije. Jer solidarnost je naša snaga u kojoj leži ključ naše pobede!

Srđan Milivojević, građanski aktivista