"Vašingtonski (ne)sporazum – šta je ko dobio?"

Nije potpisan nikakav sporazum, niti bilo šta pravno obavezujuće. Ipak, potpisano će imati brojne implikacije na spoljnu politiku Republike Srbije i sudbinu Kosova i Metohije.

Zašto je albanska strana ovo potpisala?

Priština je dobila stvari za koje se dugo borila. Rešili su problem koji godinama traje, a to je da se priznaju diplome i sertifikati izdati od strane kosovskih institucija u Republici Srbiji. Od Vučićevog "ne dam Gazivode", učinjen je prvi korak ka podeli jezera Gazivode, koje je ključni strateški resurs u smislu obezbeđivanja struje i vode.

Statusno, Priština je ostvarila dve ogromne pobede. Prva je da se Srbija suzdržala od diplomatskih napora da sprečava priznanja "Kosova" od strane trećih država u narednih godinu dana. Druga pobeda je ta što je Izrael priznao Kosovo nekoliko sati nakon potpisivanja. Priznanje Izraela je u političkom i međunarodnom smislu veoma važno zbog uticaja koji ta država ima.

Albanci na sebe nisu preuzeli nijednu obavezu koja bi im prouzrokovala bilo kakav problem na unutrašnjem ili spoljašnjem planu.

Zašto je Donald Tramp učestvovao u ovome?

Sjedinjene Države su drugi pobednik ovih sastanaka. Plasirale su svoj kapital u region preko razvojnih kredita koje će uzimati i Srbija i "Kosovo". Jasno je i šta znači "diverzifikacija snabdevanja energijom" i zabrana 5g tehnologije od "nepouzdanih dobavljača". U prvom slučaju je slobodno moglo da se dopiše "ne samo od Rusije", a u drugom "Kina je nepouzdana". To su benefiti američke spoljne politike u regionu. U SAD su predsednički izbori za dva meseca. To je Donaldu Trampu važno zbog podrške jevrejske zajednice u biračkom telu. Na isti način se može tumačiti i tačka o tome da će "Kosovo" i Srbija raditi na tome da homoseksualizam ne bude tretiran kao kriminalno ponašanje u 69 zemalja. Homoseksualci su u SAD dobro organizovani i predstavljaju značajan politički faktor.

Zašto je, pobogu, Vučić ovo potpisao?

Srpska diplomatija je u prethodnih nekoliko godina derogirana na to da bude tehnički protokol Aleksandru Vučiću koji se, protivustavno, postavio kao glavna spoljnopolitička figura. Čak i u toj konstalaciji neverovatno je da su u srpskoj delegaciji bili Aleksandar Vučić, Marko Đurić, Marko Čadež i Siniša Mali. Delegacija, bez ijednog eksperta za međunarodno pravo, čak i bez profesionalnog diplomate. Šarlatansko ponašanje u Vašingtonu sa objavljivanjem odbijanja ”tačke 10” koja nije ni postojala, momentalno reagovanje američkog pregovarača da to nije istina su samo još više srozale našu diplomatsku reputaciju.

Srbija je ovim potpisom: uključila "Kosovo" u "mini-Šengen", priznala diplome i sertifikate, podelila Gazivode, obavezala se da će uzeti američke kredite, uzdržala se od diplomatskih aktivnosti po pitanju statusa Kosova i Metohije i, ne manje važno, gurnula prst u oko Rusiji i Kini sledeći američke ekonomske interese i arapskom svetu svrstavajući se na stranu Izraela u bliskoistočnom konfliktu, sledeći američke spoljnopolitičke interese. Ne bi trebalo posebno naglašavati koliko su Rusija i Kina važni u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija upravo za pitanje Kosova i Metohije.

Dodatno, Srbija se ovim očiglednim učešćem u predizbornoj kampanji jednog kandidata direktno zamerila drugom, koji je nakon potpisivanja papira izjavio kako Kosovo treba da bude nezavisna država. Donald Tramp nije favorit na predstojećim izborima, i Vučić već drugi put pravi ozbiljan faul kada je američka administracija u pitanju - 2016. je donirao Fondaciji Klinton milion dolara i pojavio se na njihovom skupu sa Bilom Klintonom pola godine pre nego što je Hilari izgubila izbore.

Srbija nema nijednu pobedu u ovim pregovorima.

Premeštanjem srpske ambasade u Jerusalim mi, prvi u Evropi, činimo ogroman ustupak Izraelu, dok Izrael priznaje "Kosovo". Još je potresnije to da mi stopiramo diplomatske aktivnosti u smislu priznavanja "Kosova" na godinu dana, dok druga strana nastavlja da traži priznanja.

”Kosovo” se obavezuje da ne aplicira u međunarodne organizacije – u kojima smo ih do sada svakako blokirali. Pa šta će da bude za godinu dana? Ne treba biti genije pa predvideti – nastaviće se statusni pregovori u kojima će "Kosovo" imati mnogo bolju poziciju sa godinu dana nesmetanog diplomatskog rada na dodatnim priznanjima.

Vučić je doživeo neuspeh čak i u tome da se u tekstu spomene formiranje Zajednice srpskih opština, što je formalno potpisano još pre sedam godina u Briselu, kao jedina obaveza albanske strane – ni tu jednu nisu sproveli, što je objektivno moglo i moralo da se promeni u vašingtonskim razgovorima.

Zašto je Vučić ovo potpisao zna samo on. Od momenta dolaska na položaj prebacio je pregovore sa tehničkih na statusne. Odnosno, od pitanja svakodnevnog života ljudi na to da li je "Kosovo" država ili nije. Briselskim sporazumom, a sada ovim papirom, Republiku Srbiju stavlja u sve lošiju i lošiju poziciju kada je u pitanju problem Kosova i Metohije. Ukoliko se ovaj pravac njegove politike nastavi, a ne postoji nikakva naznaka da će se menjati, naprotiv, u kratkom roku će se dogoditi realnost u kojoj će Republika Kosovo biti samostalna država sa svim atributima, i unutrašnjim i spoljašnjim,i to već za godinu dana.To će biti direktan rezultat Vučićeve vladavine.

Jovan Ličina, polotikolog i član predsedništva Stranke slobode i pravde