Žarko Jokanović: Vlasniče nepoznatog mandatara

Jedini rezultat tvojih izbora-bez izbora jeste razbuktavanje epidemije i gubitak velikog broja ljudskih života, za šta ti ne osećaš ni najmanju odgovornost – što je sasvim logično, jer preduslov za osećaj odgovornosti je posedovanje savesti. Zato, da bi zabašurio taj sitni nedostatak, na sve strane bacaš dimne bombe, kako se ne bi primetilo da je sve oko tebe bušnije od švajcarskog sira.

Zato je jedan od tvojih omiljenih, a besmislenih, igrokaza – igra premijerskog prestola. U kojem ti mrcvariš ne samo građane, koje mahom više i ne interesuju tvoji performansi, nego, pre svega svoje šeneće stranačke i okolostranačke pudlice, koje su na velikoj muc - u neznanju kome od njih ćeš baciti kosku u obliku ministarske fotelje. A još više su sluđeni oni koji očekuju mesto superpoltrona, koji će zasesti u najnebitniju od svih fotelja na svetu – u premijersku fotelju ove države, koja je pre hoklica – nego fotelja.
Ali, u strahu i poltronstvu – velike su oči, a kičma nepostojeća.

Izgleda da je u tom očekivanju prva živce izgubila dosadašnja maketa premijerke, taj raskošni frfljajući pojam nebitnosti, koji je samopregornim uvlakaštvom postao enciklopedijski primer poltronstva i ulizištva najgore vrste. Ona je obznanila da je jedan od dva kandidata, mada je oduševljena i drugim kandidatom za mesto prvog poltrona Srbije – kako bi se ukratko mogao opisati posao oblika života koji se u ovoj zemlji zove premijer.

I to je objavljeno u tvojim tabloidima, koji su postali patološki oblik Službenog glasnika, jer je ovde sve čega se dotakneš pretvoreno u patologiju bez premca. Na tu izjavu makete premijerke odmah je odgovorila ministarka za sve sem građevine, saobraćaja i infrastrukture koja je izjavila da „Vladu Srbije ne sastavljaju ni tabloidi ni kladionice“. I onda je, suptilnom perfidnošću zabila nož u leđa svojoj dosadašnjoj šefici rečima: „Verujem da će nova vlada biti vredna, radna i bolja i efikasnija od prethodne“. Što sasvim jasno znači da prethodna vlada, kojoj je „šefovao“ postojeći oblik apsolutnog poltronstva – nije bila nikakva. Mada se postojeća šampionka beskičmenjaštva hvali da je njen rezultat spektakularan.

Baš kao što je spektakularno nerazumljiv i njen izgovor iole složenijih reči i rečenica, koji implicira njeno neprimetno, a visoko obrazovanje.

U svemu tome najbitnije je da si ti svojim kevtavim čivavama i pudlicama bacio kosku oko koje će se gložiti, dok ćeš ti sa svojih nedodirljivih visina izuzetne ništavnosti uživati u gladijatorskoj borbi stranačkih džukela, koje će se do poslednje kapi krvi boriti čiju ćeš glavicu pomaziti i krunisati premijersko-poltronskom krunom od trnja i blata. Koja deluje kao kruna, a ne znači ništa - sem sramotnog poniženja kojim ti garantuju apsolutnu poslušnost, zaklinjući se na sopstveno nečinjenje u ime tvog apsolutnog vladanja.

A, na sve to, potrudio si se da preko svojih pit-bul tabloida obznaniš kako si zgoržen ruskim lobiranjem za doskorašnje koalicione partnere, pošto istim tim lobiranjem nisi bio zgrožen prilikom sastavljanja svih prethodnih vlada. Jer, naprasno, Rusi više nisu „in“ – pošto se bliži tvoj potpis na ono što si priznao, a nisi obznanio.

Zato te pozdravljam tvojim tradicionalnim pozdravom: Na uskoj uzici držim poltrone koje pržim.

Zauvek vaš poslušni građanin, Srba