SUBOTOM U 18 Srđan Škoro: Bezimeni geto | Kolumne | Direktno

Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Kolumne

[ Izvor: Srđan Škoro ]

08. 08. 2020. 17:58 4

SUBOTOM U 18 Srđan Škoro: Bezimeni geto

Još od propasti Dušanovog carstva, polovinom 14. veka srpski narod nije doživeo teži moralni i svaki drugi sunovrat od ovog koji se dogodio za vreme vlasti naprednjaka. Kosovska bitka je samo predstavljala završni čin drame opšteg sloma jednog naroda. I danas se, na slučaju Kosmeta, očekuje rasplet sa novim putokazima ili poznatim ćorsokacima.

Lazar Hrebeljanović je verovao da se rasulu kojem je prisustvovao, jer je na Dušanovom dvoru neko vreme obavljao dužnost onoga što bi se danas moglo zvati predsednik vlade, jedino može stati na put ličnom žrtvom. U nemoći da se suprotstavi opasnostima kojima su bili izloženi i narod i država kojom je rukovodio, a pre svega korupciji koja je zahvatila sve segmente nacije, odlučio se za pogibiju kao jedini način da se prekine i zaustavi tekuće rasulo. Tako je nastala i kletva i zakletva. Tako je nastala i, kasnije, mnogo puta zloupotrebljavana dilema - carstvo nebesko ili carstvo zemljasko. Uostalom, tako je usledila i kompletna propast Srbije! Svi su izginuli, niko se nije vratio. Rasulo nije zaustavljeno.

Nikakve pouke do dana današnjeg nismo izvukli. Lazarevu žrtvu su podjednako unizili i oni koju su je bezpotrebno uzdizali i oni koji su je bezrazložno nipodaštavali. Politička elita nikad nije imala dovoljno dara da bi to shvatila, običan narod kao i uvek ničega nije svestan, dok se oni koji bi trebalo da se bave duhovnošću trude da budu nevidljivi i što beskorisniji. Država praktično više ne postoji. Niti funkcioniše na bilo čemu osim na sektoru nasilja.

U potpunosti je ugušen pravni poredak zemlje. Skupština deluje kao prihvatilište za osobe ometene u razvoju. Obrazovni sistem srozan je na najniž grane. Zdravstvena zaštita je u totalnom rasulu. Mediji su komplet potčinjeni vladaru i njegovim bolesnim apetitima. Stručnost i kvalitet su prognani iz Srbije. Korupcija je jedini oblik vladanja i ponašanja.

Nacionalna sramota i poniženja se množe iz dana u dan. Narod ćuti i trpi. I pride siromaši. Duhom i fizički. Dozvolili smo kao narod da o našim sudbinama odlučuju razni Vučići, Vesići, Vulini... I postalo nam je nebitno da li prodaju Karlobag i Viroviticu, ili Beograđanku i Sava centar, ili samo imaju potrebu da nas do te mere unize da gledamo nesposobnog ministra vojnog kako dobija počasni letački orden, ministra finansija uhvaćenog u krađi, kako nam objašnjava koliko zapravo dobro živimo ili ministra zdravlja kako ispred već previše obrukanog Kriznog štaba drži javne lekcije iz oblasti medicine koju, i sam zna, ne poznaje dovoljno...

Dr Arčibald Rajs, veliki prijatelj kojeg smo izneverili, blagovremeno nas je upozoravao da će nam političari iskoreniti sve naše vrline i da su nam funkcioneri, po pravilu, najgoreg kvaliteta. Ono što je Rajs, švajcarski precizno napisao 1928. godine, duboko rezigniran i povređen u kom pravcu se  kreće naše društvo mi zapravo živimo.

- Političari su vam svemoćni. Politika se meša u sve i svuda upravlja. Ukaže li se neko mesto u vlasti, bilo ono važno ili osrednje, svejedno, o izboru ne odlučuju zasluge kandidata, već političke veze. Može on biti i najveća neznalica, najnečasniji čovek, ako je "štićenik" političara stranke na vlasti pobediće i čoveka najkvalifikovanijeg i u stručnom i u moralnom pogledu. Političari su vam i u policiji postavili ljude kažnjavane zbog krađe i drugih zlodela.

Rajs je, pre svega mnogo voleo Srbe i jako ih je dobro poznavao. Sva njegova pregnuća i neskrivena ljubav koju je gajio prema srpskom narodu nisu bili dovoljni da zasluži, makar i posthumno Aleju velikana. Svoje srce zaveštao je vrhu Kajmakčalana. Oskrnavljeno je, kao i sve vrednosti ovog naroda. U međuvremenu, postali smo bezimeni geto koji se prostire od Kopaonika do Dunava, gotovo bez znakova života, gde tumara nekakav narod, naizgled pomiren sa sudbinom da ni ne zaslužuje ništa bolje od Vučića i njegovih kabadahija.

Ukoliko se ne pokrenemo na vreme doživećemo sudbinu američkih Indijanaca. Srbi, ipak, nisu Indijanci! Ali to ovaj put moraju nekako i da dokažu. Javno. Mehanizam srpske istorije se mora ponovo pokrenuti novom energijom i novom politikom. Ali i sa novim ljudima, posebno onima koji trenutno nisu u politici. Znanjem, pameću i voljom, pod hitno se mora stvoriti nova nacionalna politika i strategija opstanka. U suprotnom, biće - bio jednom jedan narod i država! Lazarev ili Rajsov testament, ostaće u tom slučaju, samo svedočanstvo o kompletnom sunovratu koji se, ipak, mogao izbeći da je bilo dovoljno hrabrosti i želje. Ako je ima, ona više ne sme biti skrivena!

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 4

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Muzičke stolice

Zoran Živković [21.09.2020.]


Video dana

Intermeco

Anketa

Šta je za vas Goran Vesić?

Rezultati