SUBOTOM U 18 Srđan Škoro: Policijski čas

Što su sukobi na ulicama Beograda i srpskih gradova žešći, to je nedopustivo ćutanje Evrope i sveta veće. Ogromne količine suzavca, brutalno prebijanje ljudi, neprimerena upotreba sile, aktiviranje svih mogućih policijskih snaga uključujući i antiterorističke, očigledno nisu dovoljne za reakciju slobodarskog sveta čiji deo želimo da postanemo. Svi kažu da je to zbog Kosova i Metohije i to dok navodno ne bude rešeno, neće biti nikakvih reakcija. S druge strane, tokom protesta u Srbiji najviše se skandira i peva upravo o Kosmetu. Slično je i u Crnoj Gori tokom tzv. litija.

Istovremeno pojedinci i deo javnosti u Srbiji pokušava da nas ubedi da je i samo pominjanje Kosova i Metohije nešto nazadno, da je ta stvar davno izgubljena, da nemamo prava na svoju kolevku, jer smo poraženi u ratu sa NATO i da svako ko postavi pitanje Kosmeta i ne slaže se sa nasilnim otimanjem tog dela naše zamlje, zapravo je desničar. Najčešće ultra desničar. Kako smo uopšte došli u situaciju da svako isticanje značaja Kosova i Metohije i nepristajanje da se pogaze sva prava još uvek većinskog naroda u Srbiji budu nešto što je predmet osude i političkog omalovažavanja.

Kao što svako ko je spreman da se pobije sa policijom nije huligan, tako i svako ko se usudi da kaže kako se ne slaže sa politikom izdaje Vučića oko Kosmeta nije desničar. Stiče se utisak da je Vučićevo kršenje Ustava u slučaju Kosova i Metohije jedino što je delu javnosti u Srbiji prihvatljivo. Sve drugo je, inače, nedopustivo. Isto tako, onaj ko se odluči da sedi na ulici izražavajući tako svoje nezadovoljstvo nije više građanin, od onoga ko je spreman da se zbog istih tih stvari potuče sa policijom. Hrabrost je i
jedno i drugo.

Niti su oni koji se tuku sa policijom svi huligani, provokatori i podmetnuti ljudi Službe, kao što nisu ni građani svi oni koji sede. Možda je krajnje vreme da se prestane sa čuvenim, mnogo puta već viđenim igrokazom, neko je oteo građanske proteste. Proteste 1 od 5 miliona koji su trajali duže od godinu dana u više od 100 gradova Srbije je stalno pratilo to kako su u početku miran građanski protest oteli političari i pretvorili ga u nešto drugo. Zaboravljajući svi da su upravo počeli kao pobuna naroda zbog brutalnog razbijanja glave političaru Borku Stefanoviću. I da su ga pokrenule političke stranke.

Da ne govorimo o stalnim zamerkama dela tzv. građanske Srbije kako su šetnje tokom tih protesta bile besciljne i dosadne. Oni koji sad slave sedenje na ulici kao najsadržajni vid otpora Vučićevom režimu, gotovo do juče su se zalagali za nekakvo marširanje sa ofingerima na vratu umesto šetnji i ultimativno inteziviranje sukoba sa Vučićevom policijom. Čim se to dogodilo, odmah je usledilo distanciranje, e pa mi to nećemo tako. Dosadne šetnje dobile su zamenu u aktivnom sedi dole! Ne zna se šta je besmislenije poziv za upad u praznu Skupštinu ili komanda sedi dole. Policijski specijalno obučeni psi bez ikakvog razloga izvedeni na ulice su platili svojim životima upravo to što su bez pogovora sedeli dole, a prekomerna doza suzavca im je presudila. Isto važi i za građane koji su teškim prebijanjem platili nečiju sumanutost za ulaskom u prazne skupštinske odaje.

Ako zbog pandemije korone i sve većeg broja zaraženih koja je, nemojmo nikad to zaboraviti, eksplodirala zarad održavanja Vučićevih lažnih izbora, već moramo da držimo potrebnu distancu, nije dobro i da se u ovim trenucima distanciramo jedni od drugih. Pogotovu ne na pomenuti način.

Jedini cilj protesta mora biti ostavka Aleksandra Vučića.

Jedini zahtev protesta mora biti ostavka Aleksandra Vučića.

Tu ne sme biti nikakvih dilema, ni podela. Koji je najbolji i najbrži put – sedenje ili tučnjava, manje je bitno od spremnosti da se pomenuti cilj ostvari. Sav suzavac ovog sveta da se prospe, svi pendreci i borna kola, uključujući i skupo plaćene raspadnute ruske migove i kineske bespilotne letelice, ne mogu zaustaviti narod Srbije ukoliko bude jedinstven u svom naumu. Samo od nas zavisi. Vostani Serbije!

Srđan Škoro