PISMO JEDNOG ČITAOCA: Gnušanje

Osnovno razumevanje demokratije kao vladavine većine, u srpskoj istoriji često je dobijalo ono značenje koje ju je pretvaralo u tiraniju većine. Time je jedna vladavina nužno deformisana i u svom osnovnom značenju obesmišljena. Demokratija u sebi uključuje i jednakost pred zakonom, gde borba za počasti i vlast podrazumeva što je moguće više jednake početne pozicije, gde je poštovanje zakona nužan uslov funkcionisanja jedne zajednice, gde je međusobna uljudnost i otvorenost uslov za funkcionisanje jednog društva. Preko toga, demokratija podrazumeva "osećanje za lepotu, poštovanje i oslonjenost na mudrost i razložnost".  

Nije smisao ovog teksta da analizira one parametre kojima su se rukovodili u Fridom hausu, već da na najjednostavniji način pokaže da je vladajuća grupacija degradirala svaku od gore navedenih vrednosti demokratije. Teško da je osećanje za "lepotu, poštovanje i oslonjenost na mudrost" onaj svetonazor kod nelegitimno izabranog predsednika Srbije, koji svoje političke protivnike naziva ološem i dodeljuje im ko zna kakve sve već pogrdne epitete. Često ga u toj nečasnoj raboti menjaju njegovi čauši, stvarajući utisak da je on jedna pomirljiva i blaga ličnost!? 

Uljudnost u komunikaciji nikada i nije bila odlika svekolike naprednjačke klijentele, koja sada iz usta naprednjačke perjanice Vladimira Đukanovića širi svekoliku mržnju pod okriljem borbe za pristojnu Srbiju. On bi svojim neistomišljenicima sasuo zube u grlo, ili tako već nekako, to je izrekao i snimio u  Narodnoj Skupštini Srbije (baš tako!), potom prosledio na društvene mreže, sa porukom da se tako gradi budućnost Srbije. Da takvo ponašanje nije eksces, Đukanović je demonstrirao i na samoj sednici Skupštine Srbije pozivajući sebi bliski bašibozuk da bakljama i čime sve ne, odgovori na izraze građanskog nezadovoljstva ispoljenog u proizvodnji buke, zbog generalno loše situacije u srpskom društvu.  

U lažnom prikazu jednakosti pred zakonom, selektovani naprednjački bašibozuk je sa građanima Srbije jednako prekršajno procesuiran. Jednakost pred zakonom se tako razume kao ravnoteža između besprizornika i građana. Za predstojeće izbore vladajuće spletkaško društvo svakako nije ni imalo nameru da obezbedi približno jednake početne takmičarske pozicije, svesno da bi im to nesumnjivo iseklo granu na koju sede. Obezbeđujući možda legalnost izbora izražavamo sumnju da će obezbediti i njihovu legitimnost. Istini na volju to najviše zavisi od ponašanja opozicije.

Nedoslednost u ponašanju opozicije izražena je u nedorečenoj i nedomišljenoj taktici. Zato neke nesumnjivo važne opozicione političke stranke u sopstvenom političkom delanju neguju ponašanje putnika na Titaniku koji se trude da urede svoju kabinu iako je voda već dobrano prodrla na brod i on neumitno tone. Dati legitimitet ovim izborima kada je u državi sve obezvređeno i pred kolapsom, i preko toga, davati taj legitimitet koteriji spremnoj za svaki oblik nečasne rabote, neodgovorno je. Spasiti državu koja se nalazi u položaju Titanika, može se samo ukoliko se ne učestvuje na unapred režiranim izborima i napravi širok konsenzus o neophodnosti korenitih promena u samom društvu.  

Konsenzus odgovornih opozicionih stranaka, to se valjda podrazumeva. Konsenzus sa spletkaroškom bratijom moguć je ukoliko neko smatra skladnu zajednicu između nasilnika i žrtve. Kao što svaki nasilnik kada bude pritisnut zbog svog nedela traži oproštaj od žrtve, nema sumnje da će vladajući nasilnici kada dođe vreme tražiti oproštaj od građanstva Srbije. Na čemu će se on zasnivati, teško je reći. Jer, za dosadašnje društveno silovanje teško je naći opravdanje. Otkrivanje nepočinstava vladajuće klike, zahtevaće sudsko i svako drugo pravno procesuiranje, ali će za članstvo i nemisleće stranačke aktiviste, kao otrežnjenje biti uvid u ta nedela. 

Ne znamo da li će i pored toga moći mirno da spavaju ili će im griža savesti pomoći da razložne odluke donesu. Nesrećni botovi i opskurni tipovi svoj mizeran položaj sada opravdavaju pljuvanjem neistomišljenika i izmišljanjem besmislenih laži. Izbegavanje suočavanja sa grižom savesti sada se pravda lažima o drugima. Da se primetiti po društvenim mrežama, da su botovi malo reterirali jer akcenat nije na tome da su drugi loši već da oni nisu krivi. Neće biti! Kao i u drugim oblastima života, svako snosi odgovornost za sopstvene postupke. 

Tako je i u politici.