Pismo čitaoca: Jesmo li blizu građanskih sukoba?

Po ugledu na scenariste sjajne serije "Černobil", koji su svo konstruktivno delovanje sovjetskog naučnog pula u sprečavanju posledica dosad najveće katastrofe na našoj planeti utkali u samo jedan lik - lik nuklearne fizičarke Ulane Khomiuk, srpski režim daje sve od sebe da svo destruktivno delovanje mafijaškog režimskog pula na povećavanju posledica dosad najveće katastrofe u našoj državi prikrije izmišljanjem krivice samo jednog lika - Dragana Đilasa.

I kako koncert i nastup odmiču – dirigent i izvođači su sve umorniji i bezidejniji i verovatno i sami sebe prekorevaju kada se pogledaju u ogledalo. Možete voleti Aleksandra Vučića, ali niste toliko ubijeni u mozak da možete da poverujete da stotine hiljada šerpi po celoj Srbiji lupa lično Dragan Đilas, pa makar mu pomagali lično i Šolak i Mišković. 

Ne lupa Đilas šerpe nego bes! Bes što se kompletan narod istovremeno pravi i na budale i na stoku:

1. Imbecilnim pričama o distancama koje se lako krše u vreme partijske dodele respiratora kojih, očigledno, niti ćemo saznati koliko je bilo, niti koliko ih ima.

2. Manipulativnim konferencijama za novinare koje olako ostaju bez novinara kada ti isti novinari postave nezgodna pitanja.

3. Suludim zatvaranjem naroda u vreme najvećih i najlepših praznika u proleće od po četiri dana, što svet ne poznaje kao praksu.

4. Dokazanim pričama o bogatstvu vodeće spikerke "struke" koja se kroz mnoštvo svojih lapsus lingva lapsusa provlačila kao vidra, saopštavajući nam više puta kada su registrovani prvi oboleli, ali nikako nije bila u stanju da objasni bogatstvo koje je prigrlila sa svojom najbližom porodicom tokom vladavine sve raštimovanijeg orkestra i dirigenta Toma. 

Možete mrzeti Dragana Đilasa i Boška Obradovića, ali pošto ste već čuli za njih onda ste svakako čuli ili naslutili da sa politikom prema Kosovu nemaju nikakve veze, niti su imali. Istina, donosio je Boško jedan kamen sa Kosova u Narodnu skupštinu, ali to je verovatno sve što je uspeo da pomeri po pitanju svete kosovske zemlje. A sa druge strane, dirigent nam svira poslednji stav partiture. Na njegov užas zna šta je dogovorio da budu zadnje note u kosovskoj simfoniji i šta su mecene njegove vlasti naručile da odsvira u završnom krešendu. Krešendo se približio, ostaci orkestra razvlače note, produžavaju pauze, ali note su jasne i neizbežne - sledi kraj kosovske simfonije za dirigenta, a on ne bi da to bude i kraj njegovog nastupa.

I džaba pokušaj da se skrene pažnja sa neizbežnog kraja simfonije - upropastili su sve čovek u narodnoj nošnji, profesor Ševarlić i čovek sa pištaljkom u ustima, Boško Obradović. Izgleda da im se nije dopao medijski plan da se sa korone munjevito sklizne u proslavu pobede nad koronom, odatle sa isplatom para, koje ionako nemamo, svima redom, pa da se održe izbori podmazani tim istim parama, a da se neposredno posle izbora spakuje kosovski krešendo dok je svima jedno oko zauzeto sabiranjem rezultata izbora, a drugo pokušavanjem da se nađe solucija da se preko leta ipak malo skvasi u nekom moru. Tu bi se poput Gazivoda (nedavno) i Briselskog sporazuma (odavno) nešto dalo završiti, tako da ni najzadrtiji fanovi teritorijalne celovitosti Srbije koja je garantovana Ustavom ne bi stigli reći "alo, bre!". 

Plan je verovatno podrazumevao da se, ako neko i skapira o čemu se radi, što jače i glasnije skandira "Đilase, lopove!", pošto to kod aktivista za 1.000 dinara super prolazi, a kod ostalih nije ni važno jer oni i nemaju toliko autobusa koliko imaju aktivisti. Ipak, odlučnost i solidarnost drugara Boška Obradovića i pažnja javnosti naterali su dirigenta da sinoć "zamoli" svoje pristalice da, iako ih nije brojao, odu kućama sa "spontanog" okupljanja ispred Narodne skupštine. Dirigent je pristalice zamolio da se raziđu iako ih prethodno nije zamolio da se okupe, a damu koja prima 3.000 evra našeg novca i cenjenog profesora Martinovića sa sedam plata je zamolio da prekinu štrajk glađu. Od ove molbe profesoru Martinoviću je zastao zalogaj u grlu i to usred uključenja N1 televizije koja ga je uredno snimila kako pošteno "štrajkuje glađu", a u pauzama objašnjava da su tužilaštva i sudovi pod kontrolom Dragana Đilasa, iako je poslanička grupa SNS na čelu sa Martinovićem birala tužioca 2015. godine, a isto tako i v.d. predsednicu Višeg suda u Sremskoj Mitrovici za koju se, gle čuda, priča da je supruga profesora Martinovića. I propade još jedan član orkestra kroz pod…

I eto, "šta se to dešava u državi?" Odgovor je očigledan - svašta se dešava, a malo toga dobrog. Država je ugrožena, sistem je pred padom, a dirigent preumoran. Najgora vest je da najgore tek sledi - ako je naše čitanje notnog sistema tačno - ovo leto odnosi Srbiji kosovsku simfoniju, ali donosi ekonomsku sudbonosnu simfoniju. Zato: svašta se dešava, ali tek će se dešavati!