LIČNI STAV Dragana Rakić: Biblioteke u doba korone

Naime, zaposleni u bibliotekama bili su u čudu kada je Ministarstvo kulture i informisanja dan ranije, u utorak 21. aprila objavilo na svom veb-sajtu Preporuku kojom se predlaže da ustanove zaštite kulturnog nasleđa (biblioteke, muzeji, arhivi i galerije) „nastave sa radom od 22. aprila 2020. godine“, uz obavezu poslodavaca da obezbede „primenu svih preventivnih mera od uticaja za bezbednost i zdravlje zaposlenih“. Kao osnova ove odluke poslužio je Zaključak Vlade RS 05 broj 53-3259/2020 od 20. aprila 2020, mada se u Zaključku nigde ne pominju ustanove kulture kao pravna lica koja su dobila saglasnost da od 21. aprila počnu sa radom.

Pored toga što ovaj Zaključak ne spominje biblioteke, on takođe izričito zabranjuje okupljanje „većeg broja ljudi u zatvorenom prostoru“, odnosno „blizak kontakt između pružaoca i primaoca usluge“, a to je upravo uobičajena situacija u radu većine biblioteka. Zato ostaje potpuna misterija „šta je pisac hteo da kaže“, odnosno zašto je Ministarstvo kulture i informisanja uopšte pisalo Preporuku bibliotekama, muzejima i arhivima.

S obzirom na to da je preporuka Ministarstva u samom startu izazivala poprilično nejasnoća i nedoumica kod bibliotečkih radnika, odmah su se oglasili Bibliotekarsko društvo Srbije (BDS) i Narodna biblioteka Srbije (NBS) tražeći od Ministarstva pojašnjenje na šta su mislili kada su napisali da biblioteke treba da „nastave sa radom“, jer ove ustanove kulture nisu ni prestajale sa radom tokom trajanja vanrednog stanja. Većina biblioteka je od početka vanrednog stanja neprekidno radila sa skraćenim radnim vremenom, uz upućivanje ugroženih kategorija zaposlenih na rad od kuće i sa redukcijom rada sa korisnicima, poštujući sve preporuke nadležnih organa.

Rad sa korisnicima je bio obustavljen, ali on čini samo jedan segment bibliotečkog poslovanja, dok su mnoge druge aktivnosti nastavljene poput rada na inventarisanju, katalogizaciji, digitalizaciji, rashodu ili reviziji bibliotečko-informacione građe, kao i na izdavačkoj delatnosti i drugim poslovima koji se mogu obavljati u kancelarijama. Korisnici biblioteka su sve vreme mogli da putem telefona, elektronske pošte ili preko društvenih mreža kontaktiraju ustanove i dobijaju informacije ili bibliotečku građu. Značajan broj biblioteka je svoje usluge prilagodilo situaciji, pružanjem više sadržaja ili usluga u digitalnom obliku, dok su pojedine biblioteke kreirale inovativne usluge za korisnike u uslovima pandemije, pa čak organizovale i humanitarne akcije pomoći svojim lokalnim zajednicama.

Upućujući svoj dopis Ministarstvu i tražeći pojašnjenje na šta se tačno odnosi preporuka „nastavka sa radom“, reprezentativno udruženje bibliotekara BDS je iznelo svoju opravdanu bojazan da „Preporuka može da se (pogrešno) protumači od viših instanci i kao obaveza da se praktično odmah, narednog dana od njenog objavljivanja, biblioteke vrate u stanje redovnog rada, uključujući i rad sa korisnicima, što nije u skladu sa važećim preporukama u vezi sa zaštitom zdravlja, držanjem distance, zabranom okupljanja većeg broja osoba u zatvorenom prostoru, itd.“ 

Upravo ova bojazan BDS-a se i obistinila, pa smo imali siutaciju da je nekoliko biblioteka odmah u sredu 22. aprila počelo da radi sa korisnicima i da im izdaje knjige, pritom bez jasnih uputstava i protokola koji bi definisali ovakvo postupanje u situaciji pandemije virusa COVID-19. Tako se desilo da su pojedini bibliotekari od tog dana počeli da rade sa korisnicima bez adekvatne lične zaštite i bez ikakvih uputstava kako se vrši dezinfekcija knjiga koje se vraćaju nakon korišćenja u biblioteke.

BDS je u svom Dopisu Ministarstvu ukazao i na teškoće koje imaju biblioteke da kao poslodavci obezbede dovoljnu količinu zaštitnih sredstava za svoje zaposlene, jer ih je na tržištu veoma teško nabaviti. Takođe, potpuno je ostalo nejasno kako Ministarstvo planira da se njegova preporuka poštuje s obzirom na to da je i dalje na snazi zabrana javnog okupljanja, boravka većeg broja lica u zatvorenom prostoru, kao i da javni prevoz uglavnom ne funkcioniše u gradovima i opštinama, čime se postavlja pitanje kako zaposleni da dolaze i odlaze sa posla.

Zbog svega navedenog i BDS i NBS su još 22. aprila tražili od Ministarstva kulture i informisanja da objavi dopunu u vezi sa Preporukom, kojom bi se preciznije odredio način nastavka rada biblioteka i drugih ustanova kulture, uz poštovanje aktuelne situacije i donetih mera. Međutim, nadležno Ministarstvo se do današnjeg dana nije oglasilo i nije našlo za shodno da precizira svoju zbunjujuću Preporuku kojom je uspelo da unese konfuziju u inače dobro uređen bibliotečko-informacioni sistem Republike Srbije.

Ova situacija sa bibliotekama i bibliotekarima u neku ruku podseća na situaciju koju smo imali u našim bolnicama na početku epidemije. Tada se od golorukih lekara koji nisu imali adekvatnu zaštitu zahtevalo da rade sa obolelima od korone kako bi se stvorio privid da je država spremno dočekala epidemiju virusa COVID -19.

Sada se iz istog razloga - kreiranja lažne slike uspešnog odgovora aktuelne vlasti na korona virus, koriste biblioteke i bibliotekari. Neko „odgore“ se dosetio da bi se i biblioteke mogle iskoristiti za državni pi-ar kako bi se u javnosti kreirala lažna slika da je aktuelna vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem pobedila koronu. Jer, izbori su nam pred vratima, a borba za rejting ne pita za cenu.

Možda će Vučić i za neke bibliotekare jednog dana reći isto ono što je rekao za preminule lekare i medicinsko osoblje: „Ništa to nije... Školovali su se za to.“