UTORKOM U 19 Boban Stojanović: Je l' sad razumete zašto politika mora da vas zanima?

Pređimo odmah na stvar - Je l' vam sad jasno zašto politika mora da vas zanima?

Da, i tebe srednjoškolac, i tebe apstinentu bez razloga, i tebe koju su uvek interesovale prirodne nauke, pa nikad nisi pridavala značaja politikološkoj i sociološkoj, društvenoj strani sveta, a i tebe, koji jedva čekaš da pošast zvana korona prođe kako bi sa drugarima iz kraja popio pivo na klupi i poklonio svoj glas vladajućoj stranci - jer misliš uplatili ti 100€ bez ikakvog razloga.

Nema boljeg vremena ni okidača od ovog trenutka da i vi, koji se nikad niste bavili promatranjem i razmišljanjem o ulozi države, a ni mi, politikolozi, novinari, tviteraši, društveni i politički aktivisti i društvenjaci, sagledamo ovu situaciju kao sjajan povod da jednom za svagda utvrdimo značaj politike, vlasti, demokratije i institucija.

Vlast, demokratija i institucije - politika i njena važnost

Čini se da se "sve" vrti oko izbora, na kojima se politički akteri takmiče za glasove. Njihov cilj - osvajanje vlasti i (trebalo bi da bude) sticanje moći zarad poboljšanja života ljudi. Cilj birača - poklanjanje poverenja nekome radi poboljšanja sopstvenog života.

Jedna od najvažnijih demokratskih tekovina upravo su fer i slobodni izbori, na kojima svako može da bira i bude biran. "Neka bolji pobedi", demokratija prevodi u "Neka onaj sa više glasova pobedi" - reč je o obliku vlasti koji počiva na vladavini većine.

Ipak, izbori su, iako osnovna, samo jedna od manifestacija demokratskog uređenja društva, način za kažnjavanje i nagrađivanje političara i njihovih rezultata i garancija smenjivosti vlasti, ali ne i njena suština.

Tamo gde se izbori završavaju, vlast tek počinje.

Ključno pitanje za svaku vlast i suštinski test demokratije, krije se u odgovorima na pitanja: Kako vlast koristi poverenje i moć koju mu narod na izborima poklanja? Da li je dostojna poklonjenog poverenja? Da li radi u interesu svih i na kraju krajeva - da li zaista poboljšava život građana?

U redu je nekad dati sebi oduška i ne posmatrati sve kroz prizmu odgovornosti vlasti (mada se ona pita i to da li do najbližeg kontejnera pešačite minut ili 15 minuta), ali sada definitivno nije trenutak za to - uloga države u ovoj situaciji, a situacija je toliko ozbiljna da predstavlja realnu pretnju po ugrožavanje života ljudi, je ogromna. Toliko velika da se njen značaj ne može ignorisati.

Da li ste zadovoljni time kako vlast kontroliše čitavu situaciju oko korone? Načinom na koji je komunicira? Da li mislite da će mere koje je država donela doneti dobre rezultate? Šta mislite o državnim zdravstvenim ustanovama i načinom na koji rade? Je l' razumete da vaše kretanje nije moralo da bude ograničeno da sama vlast nije propisala takvu meru, verujući da je efikasna, a da od stručnjaka koji žive i rade u našoj zemlji umnogome zavisi to kako ćemo izaći iz ove krize?

Ne insinuiramo ovde ništa. Na kraju krajeva - ni ne možemo prosuđivati dok sve ovo ne prođe, ali idealna je prilika za ukazivanje na važnost države i njenog pravilnog funkcionisanja. Ako nas je nečemu naučila ova situacija, onda je tome da nikad ne znamo iz kog ugla vreba "korona", pri čemu mislimo na bilo koju prirodnu nepogodu ili društvenu krizu.

Kad već vreba - nema sumnje da je neizmerno važno ko ima moć da rukovodi državom u tom, odnosno svakom trenutku, ali i to u kakvom smo stanju dočekali ovu ili onu koronu. Tu stižemo do pitanja odgovornosti, koja bi morala da bude jedna od ključnih obeležja svake demokratske vlasti.

Odgovornost vlasti i kako se manifestuje

Svaka vlast po svojoj prirodi snosi odgovornost za svaku donetu odluku. Apsolutna vlast - apsolutnu odgovornost.

Upravo od države, vlasti i politika koje donosi, zavisi naš svakodnevni život. Deo politčki osvešćenih zna da od politike zavisi koliki su mu komunalni računi, kakvi su uslovi njegovom detetu u vrtiću, zna da vlast utiče na to koliko će platiti kafu, gorivo ili kartu za gradski prevoz i svestan je da ako se angažuje, može na mnoge od odluka i da utiče. Taj deo zna i to da 100€ nije palo s neba, već dolazi iz budžeta, koji pune upravo građani.

Oni malo manje politički osvešćeni su možda tek sada shvatili koliko je sve - politika. Bolnice i njihov način opremanja i funkcionisanja, broj epidemiologa i doktora u državi - i te kako zavisi ne samo od zdravstvene politike, već i od poreske ili obrazovne politike, sistema (ne)obaveznog zdravstvenog osiguranja, doprinosa za osiguranje i načina kako se prikupljeni novac baš od svih nas (građana/poreskih obveznika) deli i raspoređuje. A odluke o svemu tome - donosi politika, odnosno vlast.

Politiku možemo definisati i kao veštinu deljenja (društvenog) kolača, pošto su resursi ograničeni i pitanje njegove raspodele jeste jedna od srži postojanja države. Obezbeđivanje usluga građanima jeste jedna od suština toga što smo naš suverentitet dali baš tim ljudima koji vode državu i zašto ih nagrađujemo ili kažnjavamo nakon određenog perioda (makar je tako u demokratijama).

Tako je i za reakcije država kada naiđe nešto kao što je korona, jako važno pitanje resursa (materijalnih i ljudskih). Da li se resursi preraspodeljuju u skladu sa zahtevima i potrebama građana, ali isto tako su važni i sami ljudi koji vode ustanove koje nam pružaju usluge. Džaba i najveći budžeti, ako će njima raspolagati neškolovani, nesposobni, korumpirani i ljudi koji nemaju integriteta prema javnom dobru.

Za svaku od ovih stvari, odgovornost nose isključivo donosioci odluka - političari.

Davno je Perikle zapisao da: Samo nekolicina može kreirati politiku, ali svi smo sposobni da sudimo o njoj. E, tu je uloga građana u savremenim demokratijama jako važna. Ako nas ne zanima kako se "deli kolač", onda ne očekujte da vlast brine o tome kako će trošiti naše društvene (ograničene) resurse - ona tada ne oseća odgovornost, iako bi morala. Sjajno je i ekonomista Gregori Mankju primetio da: "Javne politike ne kreiraju anđeli, već politički proces koji je daleko od savršenog", a baš je zato važno da pokušamo da utičemo na to kako se troši taj novac i ko su ljudi kojima smo preneli odgovornost za to. A kada dođu ovakve situacije, onda i da pozovemo na odgovornost onih koji su naš novac trošili na besmislene projekte, a ne na ono što nam je zaista potrebno.

Pa, gde su naši doktori?

Mislite o tome.

Čuvajte se!

Boban Stojanović i Ljubica Šanjević