DIREKTNO U METU Zašto je uvedeno vanredno stanje, a ne vanredna situacija?

Vanredno stanje se proglašava tek ukoliko postoji opasnost koja ugrožava opstanak naroda i države. Pandemija virusa spada u elementarnu nepogodu u smislu člana 2 Zakona o vanrednim situacijama – pojavu koja može da ugrozi život i zdravlje većeg broja ljudi, pa su iz tog razloga ispunjeni ovim zakonom predviđeni uslovi da se proglasi vanredna situacija, a ne vanredno stanje. 

Zašto se Aleksandar Vučić odlučio za vanredno stanje? Prvo, i u tom slučaju je prekršen član 200 Ustava Republike Srbije koji uvođenje vanrednog stanja stavlja u nadležnost Narodne skupštine. Predsednik i Vlada Srbije nemaju pravo da suspenduju postojanje, rad i ustavne nadležnosti Narodne skupštine, što su u ovom slučaju učinili pod izgovorom zabrane okupljanja u zatvorenom prostoru za više od 100 ljudi. Vladina uredba ne može biti iznad Narodne skupštine niti Predsednik i Vlada Srbije mogu preuzimati nadležnosti Narodne skupšptine. Čak i ako to urade kao u ovom slučaju, dužni su po Ustavu da odluku podnesu na potvrdu Narodnoj skupštini, što još uvek nisu učinili. 

Ako predsednik SNS zaista misli da smo u ratu, onda je trebalo formirati Vladu nacionalnog jedinstva i spasa sastavljenu od nestranačkih stručnjaka, jer su građani izgubili poverenje u sadašnju vlast koja se katastrofalno ponela prema opasnosti epidemije. Na taj način se ukida podela na vlast i opoziciju i objedinjuju sve snage i resursi u zajedničkoj borbi za zdravlje stanovništva.

Time se državni interes stavlja iznad partijskog, a ne kao što je sada slučaj da se vanredna situacija koristi za predizborni marketing predsednika SNS i predizbornu kampanju stranačkih aktivista sa maskama i rukavicama koje niko drugi kome su zaista potrebne ne može da nabavi. Imamo najviše zaraženih na Balkanu sa najmanje urađenih testova. Кasnimo danima i nedeljama sa merama koje su skoro svi drugi već uveli. Dok se virus širio Evropom vlast je raspisivala izbore i skupljala potpise stotina hiljada ljudi i za sebe i za svoje opcije u lažnoj opoziciji. Dok su drugi uvodili vanrednu situaciju oni su se smejali virusu.

Neko će za sve to, kao i za ovo najnovije i najdrastičnije kršenje Ustava, morati da odgovara kada sve ovo prođe. I pre formalnog proglašenja vanrednog stanja – mi smo živeli u njemu. Nezavisne državne institucije su suspendovane, mediji u potpunosti zatvoreni, Narodna skupština pretvorena u rijaliti šou, a izbori na svim nivoima obesmišljeni. Šta nas tek sada čeka u vremenu proglašenog vanrednog stanja osim neprekidnih monologa jednog čoveka koji ne ume da se kontroliše čak ni u ovako vanrednim okolnostima? Ali, vanredno stanje može biti, kao i lažni izbori, veliko čistilište u kome će i mnoge pristalice vladajućih stranaka shvatiti o koliko neozbiljnim i neodgovornim ljudima na vlasti se radi.