UTORKOM U 19 Boban Stojanović: "Izlaznost" – možda najvažnija reč 2020. godine (drugi deo)

Prethodni tekst je tvrdio da je najveća moguća izlaznost na izborima koji slede oko 2,8 miliona birača (oko 42,1%), uz pretpostavku da je vlast zadržala apsolutno sve birače sa izbora 2016. godine uz dodatak da sam preterano "častio" mnoge sa procenom broja birača, želeći da pokažem da čak i u toj (maksimalističkoj po vlast) situaciji – izlaznost na izborima će biti značajno manja nego u normalnim okolnostima. Ovaj tekst ukazuje na to da je vrlo očekivan pad broja glasova koje će vlast osvojiti. 

Vlast je zajedno sa strankama nacionalnih manjina 2016. godine uzela oko 2,4 miliona glasova, a već godinu dana kasnije na predsedničkim izborima 2017. godine – Aleksandar Vučić kao jedini kandidat vlasti je uzeo tek nešto više od 2 miliona. Partije tokom dugogodišnje vlasti gube glasove i Vučić je svoj maksimum dostigao na izborima 2016. godine i unapredio svoj rezultat u odnosu na dve godine ranije za manje od 100 hiljada glasova. Potpuno je očekivano i realno da iz godine u godinu njegova podrška opada, iako ne rapidno. Imajući u vidu stariju populaciju koja izraženo glasa za njega, kao i činjenicu da godine prolaze, a da se u Srbiji ništa ne menja na bolje, već nasuprot - potpuno je očekivano da vlast (ovde mislim i na SPS) iz godine u godinu gubi deo podrške. Svojim mehanizmima klijentelizma, ogromnog članstva, javnim resursima i ucenama, kao i medijskom propagandom - "podršku" drže sigurnom, ali se ona svakako osipa iz godine u godinu.

Zato ne bi trebalo da nas začudi da se broj birača SNS-a smanji za nekoliko stotina hiljada u odnosu na 2016. godinu (a u skladu sa trendom već od 2017. godine)- na 1,5 miliona, a ako motivacija onog dela birača koji glasaju za njih iz ubeđenja usled bojkota i nepostojanja protivnika bude upitna, taj broj može da ide i ispod toga. SPS je od 2012. do 2016. godine izgubio oko 150.000 birača (delom zbog prelaska PUPS-a u koaliciju sa SNS, ali dobrim delom i svojih birača), a imajući u vidu podržavanje politika koje su direktno pogađale određene delove njihovih birača, dalji pad podrške se može očekivati. Tako da bismo sasvim opravdano mogli da očekujemo da broj birača glavnih partija vlasti neće preći 1,8 miliona na predstojećim izborima. Možda upravo zbog svega ovoga ne treba da nas začudi narativ koji je predsednik izbacio u prethodnih nekoliko nedelja i kao očekivani rezultat za SNS postavio procenat glasova (48,2% - rezultat sa prethodnih izbora), a ne apsolutni broj birača. Pitanje apsolutnog broja birača je jako važno, jer ako se uz ozbiljan pad izlaznosti, značajno smanji i broj birača SNS-a, to može biti snažno oružje u borbi koja sledi posle izbornog dana. Zato će Vučić više nego ikada do sada upregnuti sve resurse (ljudske i finansijske) kako bi održao relativno približan broj svojih birača.

Ako pretpostavimo da će broj birača stranaka nacionalnih manjina ostati isti i uz 1,8 miliona birača vlasti - to bi značilo uz svo "čašćenje" opozicije koja izlazi na izbore sa prognozom njihovih rezultata – da bi izlaznost mogla pasti na 2,4 miliona birača ili oko 36%. U slučaju da opozicija koja ide na izbore ostvari još lošiji rezultat od onog koji sam im dao (a deluje da sam ih precenio), izlaznost može da ide samo niže – pa da nikoga ne iznenadi ako padne i ispod 35%.

Dosta toga zavisi od bojkot opozicije, do kog broja ljudi će uspeti da dođe sa porukama o bojkotu i najvažnije da se njihovi birači ne preliju onim partijama koje će izaći na izbore.Zavisi i od percepcije birača vlasti koliko su izbori važni i kolika će im biti motivacija, kao i od SNS mašinerije koliko će ljudi uspeti da "izvuče" ili "primora" da izađu na izbore. 

Ne usuđujem se da prognoziram, ali u oba ova slučaja (maksimalističkom i realnijem) – izlaznost neće biti ni približno onoj koju smo imali na izborima do sada. Ako se ne bude manipulisalo biračkim listićima i zapisnicima, niska izlaznost može biti sasvim realna. Zato je drugi zadatak bojkot opozicije da osmisli različite mehanizme i uz pomoć međunarodnih organizacija osigura kontrolu i ima osnove za osporavanje rezultata izbora (pre svega izalaznosti i rezultata manjih stranaka) kako bi pokazala da su izbori nepošteni čak i kada vlast nema protivnika.