UTORKOM U 19 Boban Stojanović: Gde smo na dva i po meseca pred izbore?

Izbori nam stižu za tačno dva i po meseca. Umesto da budu praznik demokratije i dan kada birači slobodno mogu da nagrade ili kazne vlast ili da daju priliku opoziciji da upravljaju državnim poslovima – ovi izbori se u Srbiji svode na to ko će uz vlast možda osvojiti po koji mandat glumeći normalnost i nekakve „slobodne izbore“ i šarenolik parlament. Da izbori neće biti baš normalni govori i sama činjenica da na njih ne izlazi najrelevantniji deo opozicije, ali dosta toga ovde nije normalno.

Vlast radi sve da ima manje mandata, a da ništa ne promeni

Vlast se prethodnih nedelja upregla kako bi smanjila sebi broj mandata i kako bi napravila bilo kakav privid normalnih izbora i pluralnog parlamenta. Suprotno celokupnoj praksi da se neki od ključnih elemenata izbornog sistema ne menjaju pred izbore, a svesni da će nakon izbora u parlament ući samo liste SNS i SPS i nacionalne manjine, brže bolje uz skandalozno obrazloženje je izborni prag spušten sa 5 na 3% kako bi se pogurali pojedini politički akteri da ga preskoče i uđu u parlament. Svesni da bi mogli da uzmu i preko 200 mandata, u procesu izmene Zakona o izboru narodnih poslanika su izglasali i to da se listama nacionalnih manjina za koje važi prirodni prag u raspodeli mandata dodaje 35% kako bi se broj mandata koji uzimaju stranke nacionalnih manjina dodatno uvećao. Pa čak i ako je to plus mandat ili dva. Kada znate da vam relevantna opozicija bojkotuje izbore, onda je teško očekivati da ostali mogu tako lako da ostvare bilo kakav rezultat. Zato je moralo da se posegne za svim mogućim sredstvima.

Sve je više i prostora u medijima za sve one koji su protiv bojkota. Čak im se dozvoljava i da nešto kažu protiv vlasti, ali fokus mora da bude na tome da se kritikuju oni koji izbore bojkotuju.

Bojkot opozicija – hoće li se konačno zaokružiti?

Iako je bilo očekivano da se nakon proglašenja bojkota Pokreta slobodnih građana uz Savez za Srbiju i pokrete Dosta je bilo i Ne da(vi)mo Beograd ta bojkot opozicija zaokruži, stigle su najave da će pojedini akteri ipak izaći na izbore u pojedinim jedinicama lokalnih samouprava. Pre toga je i pokret 1od5 miliona odlučio da izađe na izbore uz obrazloženje da će tako uneti bojkot u parlament. Ono što je za bojkot opoziciju najvažnije u ovom trenutku – da se konačno povuku linije ko bojkotuje, šta bojkotuje i kako se to komunicira. Ako se pojedini lokalni lideri odluče za izlazak na izbore, to treba što pre saopštiti jer se ovako stvara samo dodatna konfuzija, građani su zbunjeni, troši se energija koja može mnogo bolje da se iskoristi i bojkot opozicija se mora ograditi od tih lokalnih lidera. Pisao sam prošle nedelje da je veliki rizik izlaska na izbore u Šapcu i Paraćinu, ali ti lideri će snositi posledice svojih odluka. Vlast je već počela da koristi narativ protiv bojkota koji se zasniva na tome što su oni odlučili da idu na izbore i bojkot opozicija mora da se distancira od njih. Biće tu negativnih posledica, pre svega po ujedinjenje Demokratske stranke – ali je krajnje vreme da se povuku jasne linije. Bojkot opozicija ne treba ni da se bavi ostatkom opozicije, ni onima koji izlaze na izbore, ni onima koji se još razmišljaju. Ko želi na izbore – neka ide, ko ne želi i ko proglasi bojkot – neka bude dobrodošao.

Opozicija koja ide na izbore – znamo li ko uopšte ide na izbore i sa kakvim šansama?

U prethodnih nekoliko nedelja je formirano nekoliko pokreta, koalicija i sl. sa opozicione strane koja izlazi na izbore. Ono što za sada znamo, Srpski patriotski savez Aleksandra Šapića sigurno ide samostalno na izbore, kao i radikali. Da izlazi na izbore još davno je najavila i Srpska desnica Miše Vacića, a u prethodnih nekoliko dana su isto najavili Goran Davidović lider zabranjenog Nacionalnog stroja, kao i Pavle Bihali iz pokreta Levijatan. Poslednje tri navedene osobe i njihove organizacije su desetinama hiljada glasova samostalno udaljeni i od cenzusa od 3%, a ne deluje da će se na bilo koji način ukrupnjavati. SPAS-u i SRS-u su uvećane šanse za ulazak u parlament spuštanjem cenzusa i radikali su u prethodnim nedeljama dobro poznatim metodama napadanja Zorane Mihajlović u parlamentu i pravljenju haosa već krenuli u kampanju, kao i govorom mržnje njihovog lidera Vojislava Šešelja na društvenim mrežama. Ostaje pitanje da li će pokret Metla 2020 učestvovati na izborima. Deluje da se premišljaju, ali da su bliži izlasku na izbore. Teško je očekivati da mogu da se uključe u borbu za parlamentarna mesta i trebalo bi da razmisle šta im donosi učešće na izborima i kakve posledice mogu imati ukoliko ne uđu u parlament i da bi možda ipak bojkot izbora bio bolja odluka za njih. Ali to je jedina dilema sa konzervativnije ili desne strane političkog spektra.

Sa građanske strane, imamo najave formiranja određenih koalicija i najave izlaska na izbore pojedinih stranaka i pokreta. Vojvođanski front koji predvodi LSV zajedno sa SMS-om i GDF-om uz još neke pokrete pozvalo je na formiranje Evropskog bloka za učešće na izborima, LDP će predvoditi pokret „Zvono, a ne stranke“ zajedno sa još nekim pokretima, a na izbore bi mogla da izađe i organizacija Srbija 21 – platforma u okviru koje je skoro potpisana Deklaracija o političkoj budućnosti moderne evropske Srbije gde su bili prisutni pojedini poslanici DS-a i SDS-a i bivši poslanici LDP-a koji vode organizaciju Bojan Đurić i Ivan Andrić. Ono što je zajedničko svima – kao i u slučaju desne opozicije, desetinama hiljada glasova su udaljeni od cenzusa i od 3% i pored svih ovih ukrupnjavanja i koalicija. Nove stranke i pokreti imaju problem prepoznatljivosti kod građana, a neki stari akteri nose balast prošlosti i jako lošeg, odnosno negativnog rejtinga u javnom mnjenju (LSV i LDP). Tu je i pokret 1 od 5 miliona, ali sa konfuznim porukama teško da mogu da se ozbiljnije uključe u stvarnu borbu za ulazak u parlament. U ovom delu političkog spektra, ostaje da se vidi šta će Nova stranka da uradi i da li će na kraju da izađe na izbore ili će da bojkotuje. Odlukom PSG-a da izbore bojkotuje, deluje da oni nemaju partnere za izlazak na izbore i da će na kraju biti prinuđeni da izbore bojkotuju.

Sve u svemu, najveći deo opozicije koja izlazi na izbore je veoma udaljena od ulaska u parlament. Osim SPAS-a i SRS-a gotovo je nemoguće očekivati da bilo ko preskoči izborni prag od 3% čak i sa relativno smanjenom izlaznošću. Osim ako izlaznost ne padne na 30%, tada apsolutno neće biti ni važno ko je sve preskočio izborni prag.