UTORKOM U 19 Boban Stojanović: Burno u regionu između dva Božića

Kao uvertira za izbornu 2020. godinu širom regiona - imali smo predsedničke izbore u  Hrvatskoj u toku praznika, ostavku Zorana Zaeva kao uvod u izbore u Makedoniji, ali i usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori koji je zatalasao ne samo Crnu Goru, već i Srbiju u kojima se takođe tokom 2020. godine održavaju redovni parlamentarni izbori.

Crna Gora

Krajem prošle godine (27.12.) Skupština Crne Gore usvojila je sporni zakon u kasnim večernjim satima, uz proteste, nerede i blokade saobraćajnica širom zemlje, uz incidente i u samoj skupštini. Sporni zakon je pokrenuo lavinu protesta u Crnoj Gori i u mnogim mestima pravoslavni vernici protestuju svakog dana. Neću ulaziti u sve pojedinačne sporne odredbe zakona jer je toliko toga napisano i izrečeno oko toga šta je sve problematično, iz različitih uglova – pravnih, političkih, verskih. Ono što definitivno jeste ključni problem, to je pitanje imovine nad verskim objektima i njihovo podržavljenje za koje ne postoji dokaz o vlasništvu pre 1918. godine, kao i pitanje registracije verskih zajednica koje imaju sedište van Crne Gore. Mnogi smatraju da je ovaj zakon neustavan i da krši odredbe međunarodnih konvencija i da bi Crna Gora mogla da se suoči sa gubitkom procesa pred Evropskim sudom za ljudska prava ukoliko im se SPC obrati, pozivajući se na dosadašnje slične slučajeve.

Protesti širom zemlje, izlazak velikog broja građana na ulice i pokušaj da se na taj način zaštiti SPC u Crnoj Gori je nešto što svakako vlast u Crnoj Gori nije očekivala. Ovaj zakon je ponovo podigao građane na ulice i nisam siguran u više stvari koje se tiču vremenskog okvira donošenja zakona. Predstoje izbori u Crnoj Gori 2020. godine i zato mi je nejasna odluka Mila Đukanovića da sada aktivira pitanje ovog zakona i uzburka strasti u Crnoj Gori.

Ili su možda baš izbori taj motiv za ove poteze, a tek ostaje da vidimo kako i na koji način su te dve stvari povezane. Nisam siguran ni kako će se situacija razrešiti ukoliko zakon ne bude suspendovan i ukoliko se ne uđe u pregovore države i verskih zajednica, a pre svega SPC. U svakom slučaju, u Crnoj Gori je otvoreno jako važno i veliko pitanje koje se svakako preliva i na Srbiju, bez obzira na zvaničan stav o nemešanju u unutrašnja pitanja Crne Gore. Ova situacija otvara značajno pitanje ljudskih prava, slobode veroispovesti, prava na imovinu i u tom kontekstu situacija u Crnoj Gori je međunarodno pitanje poštovanja osnovnih načela ljudskih prava.

Ono sto je možda začudilo, a vrlo moguće i zaplašilo vlasti u Crnoj Gori (a možda i u Srbiji) jeste očigledno jedinstvo koje je pokazano među vernicima SPC, što ipak dovoljno govori o poverenju koje crkva ima među građanima. Broj ljudi na ulicama gradova širom CG govori dovoljno u prilog tome. Nakon ovoga ostaje pitanje i na koji način će verski lideri (često negativno raspoloženi prema vlasti u Beogradu) reagovati u budućnosti ukoliko dođe do nekakvog sporazuma sa KiM koji će se ticati njegovog statusa.

Srbija

Iako je neko možda mislilo da se dešavanja iz Crne Gore neće preliti ili makar razbuditi građane u Srbiji, to se svakako desilo. Vlast u Srbiji je dugo bila bez ikakvih komentara na dešavanja u Crnoj Gori. Kao da se očekivalo da će cela stvar proći bez ikakvih ozbiljnijih komentara, a tek bez očekivanja da će veliki broj ljudi dati podršku SPC u CG. Odjednom je predsednik izašao sa oštrim osudama i najavama njegovog odlaska na Badnji dan u Crnoj Goru. Niz sastanaka, najava, kao nekakvog razmišljanja, razmatranja različitih opcija slično.

Vučić je 4. januara ipak odlučio da neće ići, što je bilo više nego očekivano iz više razloga. Bespotrebno mrcvarenje javnosti sa najavom događaja za koji je tek trebalo da razmišlja da li da izvede. U nekim trenucima deluje da postoji ozbiljan sukob u političkim odnosima između dve države, u nekom trenutku deluje da su zajednički isplanirali sve. Tenzije podignu s vremena na vreme pojedinim zapaljivim izjavama, ali iskreno ne verujem u to da su Vučić i Đukanović u nekakvom sukobu, šta više – verujem da ima mnogo toga što ih spaja.

Začuđujuća podudarnost obrasca vladanja, zarobljavanje države, Vučićeve želje da bude višedecenijski lider kao što je Đukanović, ali i mnoge druge stvari zbog kojih verujem da imaju zajednički interes. Vučić je pokušao da se u nekom trenutku postavi kao zaštitnik Srba u CG i SPC, ali deluje da je obrazac ulagivanja javnom mnjenju ovog puta propao. Ostaje da se vidi u narednim danima i nedeljama kakva će biti pozicija kako države Srbije, tako i pre svega Aleksandra Vučića u odnosu na dešavanja u Crnoj Gori.

Hrvatska

Za razliku od Srbije i Crne Gore, u Hrvatskoj su burni događaji planirani. Redovni predsednički izbori, odnosno drugi krug predsednički izbora održan je 5. januara 2020. godine i Hrvatska je dobila novog predsednika – Zorana Milanovića. Svi iz regiona mogu da uče o tome kako izgledaju izbori u Hrvatskoj i deluje da je izborni proces miljama ispred ostalih zemalja. Bez optužbi o neregularnosti izbora, bez problema u kampanjama u pogledu zastupljenosti, ucena, prinuda, sa gotovo 100% obrađenih rezultata samo dva sata nakon zatvaranja biračkih mesta sa preciznim rezultatima. Čestitanje protivniku, odgovorne i državničke izjave nakon utvrđivanja rezultata, pa čak i na neki način zaštita političkih protivnika i prekidanje zviždanja u oba izborna štaba na pomen protivnika. Hrvati bez obzira na sve probleme sa kojima se suočavaju, znaju šta su izbori i znaju šta je izborna  demokratija.

Uređenost sistema, slobodno glasanje, smenjivost vlasti, odvojeni nivoi i tipovi izbora, institucionalizovan partijski sistem, jasna pravila političkog nadmetanja, utemeljene ideološke pozicije partija i birača, kažnjavanje vladajućih partija na izborima od strane birača i kažnjavanje loših poteza funkcionera – deluje makar da je velika većina zemalja u regionu značajno udaljeno od ovakvih, normalnih izbora. Šta će izbor Milanovića značiti za Hrvatsku, ali i za region – ostaje da vidimo, pre svega na narednim parlamentarnim izborima koji slede ove godine.

Severna Makedonija

Da ne zaboravimo i Severnu Makedoniju, u kojoj takođe građani i politički akteri ulaze u izbornu godinu. Premijer Zoran Zaev je podneo ostavku i omogućio formiranje prelazne vlade za sprovođenje vanrednih izbora koji se očekuju na proleće i na taj način ispunio ono što je najavio usled svih događaja koji su se odnosili na proces evropskih integracija  S Severne Makedonije. Ova zemlja je do pre nekoliko godina bila u velikoj političkoj krizi, koja je imala velikih problema sa demokratijom i održavanjem izbora – a izborima će i ovog puta prethoditi prelazna/tehnička Vlada koja je pre prethodnih izbora nakon dijaloga na najvišem nivou i uz posredstvo trojke Evropskog parlamenta dogovorena tzv. Pržinskim sporazumom.

Videćemo kako će izgledati izbori u Severnoj Makedoniji, ali praksa prelazne vlade je mehanizam koji je uspostavljen i koji treba da osigura održavanje demokratskih izbora.

Ceo region je spletom određenih događaja turbulentno ušao u 2020. godinu. U sve četiri države nas očekuju i izbori što najavljuje burnu godinu za sve. Može se zaključiti da je region pred velikim izazovima koji mogu značajno promeniti sliku u 2020. godini.

Boban Stojanović
Politikolog