Građenje KULTA Aleksandra Vučića: Izgleda da smo baš pobožni...

Udarnička izgradnja kulta Aleksandra Vučića je već desetak godina u toku, bez nekog ozbiljnog otpora ovog zanemoćalog društva, ali je zato prepuna ulizičkog društvenog sloja koji okružuje njihovog idola, pokornih podanika spremnih na obožavanje.

Teorija o predsednikovim "smešnim pričama" je u stvari pokrivanja i "skretanja pažnje“, odraz realnosti društva koje ide iz jedne koruptivne i kriminalne afere u drugu i tome se ne vidi kraj. Režimski mediji u Srbiji u stopu prate opsesiju svog gazde, pa neprestano pišu o istorijskim govorima Aleksandra Vučića i o tome kako se našalio na samo njemu svojstven način i tako još jednom ponizio opoziciju. Vučićeva patetična zaricanja i retorski šund u redovnim okolnostima laka su zabava koja maskira strašnu štetu koju proizvodi njegova vlast. Mnogo je primera u našoj recentnoj istoriji koji potvrđuju ove teze.

Uprkos upečatljivim tvrdnjama jednog dela opozicije, da ovi izbori nemaju ni "p" od poštenja, Srbija je u danima izbora gledala kako se ljudi na različite načine, pretnjama, ucenama, pa čak i fizičkim nasiljem primoravaju da glasaju za vladajuću partiju. Tako je po ko zna koji put Aleksandar Vučić svoje nastupe iskoristio za ideološku konsolidaciju političkog sistema kojim vlada.

Njegovi govori i agresija prema medijima vode ka organskom spajanju vođe i društva. On biračko telo SNS-a razlikuje od ostalih birača pre svega po većoj sklonosti autoritarizmu i kultu vođe. Sve ih ujedinjuje pozivanje na lik i delo omiljenog vođe Aleksandra Vučića. A i režimski mediji u Srbiji u stopu prate opsesiju svog gazde, pa neprestano pišu o Vučićevim istorijskim govorima. Njegova patetična zaricanja i retorski šund u redovnim okolnostima laka su zabava koja maskira strašnu štetu koju proizvodi njegova vlast.

U predizbornoj kampanji, obraćati se građanima Srbije u kojoj je nezaposlenost enormno visoka, u kojoj ljudi svakodnevno gube posao, u kojoj prosečna zarada pokriva tek nešto više od polovine potrošačke korpe, porukom da treba da više rade, nije ništa drugo do crni humor. Potom zalaprdaju njegovi čauši sa sve kafanskim podvriskivanjem o tome da sa Vučićem čuvamo pristojnu Srbiju. To postaje kolektivni cinizam među članovima SNS-a. Ako ozbiljno misle da je taj čovek simbol pristojne Srbije, onda postoji težak defekt u funkcionisanju tog grupnog naprednog uma. Ako veruju da ništa ne treba menjati, onda je njihova pozicija određena slepom glupošću. Ipak,treba ih i spoznati, oni su delimično, ali kolosalno neobrazovani, izuzev u disciplini primitivnog poltronstva. 

I pre nego što je izašao sa ambicioznim planom Srbija 2027. predsednik Srbije Aleksandar Vučić je smatrao da mu je mesto u udžbenicima istorije obezbeđeno jer je stranka čiji je neformalni lider "donela ogromne promene i spasila zemlju". A s novim graditeljskim poduhvatima koji su planirani u naredne tri godine Vučić je ubeđen da ga istorija neće zaobići.