Kada bi mogla da krene međunarodna istraga zbog krađe izbora

Poslanici Evropskog parlamenta izglasali su Rezoluciju o izborima u Srbiji, kojom se poziva na sprovođenje nezavisne međunarodne istrage svih prijavljenih neregularnosti na decembarskim parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima. S posebnim akcentom na one beogradske.

Pored međunarodne istrage, u finalnom predlogu Rezolucije o izborima u Srbiji, EP poziva Evropsku komisiju da odmah započne reviziju sredstava datih Vladi Srbije u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć. Savetuje se i da se suspenduje finansiranje, ako srpske vlasti nisu spremne da primene ključne preporuke u vezi sa izborima ili ako međunarodna istraga pokaže da su bile direktno umešane u izbornu prevaru.

Govoreći o Rezoluciji Nikola Burazer iz Centra savremene politike za Novu kaže da su dve su ključne stvari.

Komisija po ugledu na Pribeovu

- Prva je da se traži formiranje nezavisne međunarodne komisije koja bi se bavila istragom izbora u Srbiji. Druga je zahtev koji se upućuje Evropskoj komisiji da da nalog za formiranje jednog takvog tela. Po ugledu na Pribeovu komisiju, koju smo imali u Severnoj Makedoniji - istakao je Burazer.

Nju je vodio Rajnhard Pribe, ugledni nemački pravnik. Ta komisija je nakon šest meseci rada u Severnoj Makedoniji podnela izveštaj, u kome je na prvom mestu konstatovano da ne funkcioniše pravni sistem, da javni tužilac zloupotrebljava svoju funkciju, da postoji sijaset krivičnih dela koja nisu procesuirana… Ovaj izveštaj na posletku je doveo do rešavanja političke krize u ovoj zemlji.

Kad je reč o Srbiji, za sprovođenje jedne takve istrage postoji nekoliko komplikacija.

- Pribeova komisija u Severnoj Makedoniji dogodila se nakon dogovora vlasti i opozicije. Dakle, potrebno je da najpre Evropska komisija i vlast u Srbiji postignu dogovor. Nisam siguran da bi naša vlast mogla sebi da priušti luksuz da odbije rad te komisije, to bi bila vrlo skupa odluka. S druge strane, EK uvek ima mogućnost da nađe neki novi instrument ili da prilagodi postojeći kako bi dobila šta želi. Niko zapravo ne zna šta sve postoji kao mogućnost EK. Ključna stvar je da li postoji volja da se ovaj problem reši. Ako ima volje, onda postoji i način - kaže Burazer.

O rokovima…

Što se volje i rokova tiče, situacija je sledeća:

- Formalnih rokova za formiranje ove komisije nema. Jedini poznati rok je da mandat Evropskog parlamenta ističe za nekoliko meseci. U svakom slučaju trebalo bi da se ta komisija desi u tom periodu. Ukoliko bi se istraga desila u novom mandatu EP, izgubio bi se momentum, možda bi pored lokalnih imali i nove beogradske izbore, formiranje beogradske vlasti… Bila bi to onda zakasnela reakcija za ovaj izborni ciklus, ali bi i tada istraga značila za neke buduće izbore - kaže Burazer.

Kad je reč o tome kad bi se mogla očekivati nekakva reakcija Evropske komisije, Burazer kaže da bi prema njegovom mišljenju, to moglo da se desi u naredne dve nedelje.

- Pitanje je i kakav će biti konačan stav EK. Mi možemo da prepostavimo da će komesar za proširenje Oliver Varhelji biti nešto oprezniji i manje zainteresovan da se ta komisija oformi. Videćemo da li će drugi deo Evropske komisije imati drugačije gledište. Međutim, treba imati u vidu kolika je podrška Rezoluciji i činjenicu da, ako se nešto ne istraži na vreme, postoji velika mogućnost da i iduće izbore obeleži ista situacija. S tim u vezi, milsim da bi trebalo očekivati reakciju EK do kraja meseca - zaključuje Burazer.