PROPAO tender za rekonstrukciju peronskih greda na Prokopu

Na tender se javio samo jedan ponuđač, konzorcijum Milmar gradnja iz Beograda i AM constructions iz Rume. Procenjena vrednost radova iznosila je 22 miliona dinara bez PDV-a, a ponuđači su dali ponudu od 21.999.999,12 dinara.

Infrastruktura je ocenila da je ponuda neprihvatljiva zato što Milmar gradnja, koja bi prema ponudi izvodila 99 odsto građevinskih radova, ne poseduje licencu I142G1 za izvođenje građevinskih konstrukcija za objekte na javnim železničkim infrastrukturama sa priključcima (mostovima).

Dostavljena je licenca drugog učesnika u konzorcijumu AM constructions, ali pošto je trebalo da izvedu svega jedan odsto radova, Infrastruktura nije prihvatila zajedničko ispunjavanje tog uslova.

Takođe, u obustavi postupka objavljenoj na Portalu javnih nabavki, navodi se i da ponuđač nije dostavio dokaz da imaju stalno zaposleno lice sa geodetskom licencom prvog reda.

Naručilac posla je zahtevao da ponuđači imaju dva građevinska inženjera sa licencom 310 i 410 zaposlena na puno radno vreme, dok je Milmar dostavio ugovor o dopunskom radu sa inženjerom koji je zaposlen na Građevinskom fakultetu, a radio bi 12 sati nedeljno na ovom projektu.

Pored toga nije dostavljen ni dokaz o zaposlenju inženjera za bezbednost i zdravlje na radu, već ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa firmom koja se time bavi, ali za sasvim drugi projekat.

Infrastruktura železnice Srbije je u julu raspisala tender za sanaciju peronskih greda, a još u februaru su objavljene slike popucalih stubova i zidova na glavnoj beogradskoj železničkoj stanici u Prokopu.

Infrastruktura je objavila da su se pukotine pojavile na gredama betoniranim 1997. godine. Međutim, stručnjaci su ukazali da je na betonskoj ploči na Prokopu umesto zgrade železničke stanice od metalne konstrukcije nikla zgrada od pet spratova od armiranog betona.

Na Prokopu je već počela sanacija dva stuba, kako je objavila Infrastruktura železnice.

Država je 2021. godine ušla u partnerstvo sa privatnom firmom Railway city koja je trebalo da završi staničnu zgradu, a zauzvrat dobije pravo da gradi komercijalne sadržaje na Prokopu.

Organizacije civilnog sektora koje se bave korupcijom i javnim nabavkama ocenile su ovaj potez nezakonitim, jer ovo faktički javno-privatno partnerstvo nije sprovedeno u skladu sa Zakonom o JPP i koncesijama, a i ugovor je ostao nedostupan javnosti.