Za problem armature na Prokopu ZNALO SE I PRE 10 GODINA: Sve na papiru, crno na belo?

Doduše, autor proračuna se u zaključku delimično ograđuje i navodi da se u izradi ove analize „nije raspolagalo sa kompletnim uvidom u postojeće stanje (detalji geometrije i armiranja pre svega)“, piše Forbes.SRB.

- Naprotiv, postojali su podaci o postojećem stanju samo za manji broj karakterističnih lokacija u postojećoj konstrukciji. Da bi se izveo pouzdan zaključak, potrebno je da se izvrši kompletniji uvid u izvedeno stanje u svim delovima konstrukcije - navodi se u proračunu.

Ipak, generalni zaključak je da ne postoji problem u nosivosti konstrukcije i da delovi u kojima je uočeno da nedostaje armatura mogu da se saniraju. Zato je ocena da bi ploča stanice Prokop i stubovi ispod nje mogli da ponesu predviđene objekte.

Manja spratnost

Prema idejnom rešenju CIP-a, u sredini ploče trebalo je da bude izgrađena stanična zgrada (na istom mestu kao i sadašnja). Prostor od stanične zgrade do kraja ploče u pravcu Dedinja odnosno stadiona Partizana zauzimao bi tržni centar. Manji deo tog tržnog centra bio bi izgrađen i sa druge strane stanične zgrade (u pravcu Senjaka odnosno sajma). Ostatak prostora na ploči u pravcu Senjaka zauzela bi garaža.

Sadašnja stanična zgrada ima samo jedan nivo jer je izgrađena kao natkriveni trg. Stanična zgrada CIP-a trebalo je da bude P+2 odnosno da ima prizemlje i još dva nivoa. Na isti način odnosno P+2 trebalo je da ima i tržni centar.

Jedino je garaža nalikovala sadašnjim objektima. Bila je zamišljena na dva nivoa. Prvi deo garaže bi imao P+4 (prizemlje i četiri nivoa), a drugi P+5.

Visina spratova u tržnom centru i staničnoj zgradi bila bi šest metara, a u garaži tri metara. To praktično znači da bi krov tržnog centra i krov višeg dela garaže bio na gotovo istoj visini (tzv. kota 123 ili praktično visina u metrima od najniže tačke objekta računajući i delove u zemlji).

Tehnologija za lakše objekte

Druga odlika ovih zgrada bila je i predviđena tehnologija izrade. Kako se navodi u dokumentu, spratovi bi bili izrađeni Cobiax tehnologijom istoimene švajcarske kompanije. Ta tehnologija podrazumeva da umesto potpuno armirano-betonske ploče bude napravljena ploča u kojoj se nalaze tzv. lopte ispunjene vazduhom. Kako se navodi na sajtu ove kompanije, jedna od pogodnosti ove tehnologije je manja težina ploča.

I na kraju, bilo je predviđeno da krovovi stanične zgrade i garaže budu konstrukcije od čelika i stakla (stanica) odnosno lima (garaže) umesto betona.

Ono što se takođe može videti jeste da je bilo predviđeno da se stubovi zgrada na ploči postave tačno iznad stubova koji nose ploču odnosno da budu njihov nastavak. I bilo je predviđeno da budu manjeg preseka.

Gde je uočen nedostatak armature u ploči

Ono što statički proračun CIP-a otkriva jeste da je ploča na Prokopu različite debljine. U centralnom delu i pre svega iznad perona je 60 cm. Deo iznad koloseka za vozove je drugačije rešen. Tu postoji ploča od 25 cm, a ispod nje su tzv. rebra visine ili debljine preostalih 35 cm. Ta rebra su na rastojanju od 91 cm. Ovakvo rešenje, kako se može videti iz dokumenta, primenjeno je kako bi se smanjila težina same ploče.

S druge strane, na krajnjim delovima ploče (gde vozovi ulaze i izlaze iz stanice) ploča je debljine 80 cm. Isto tako, njena debljina iznad koloseka u tom delu je 120 cm (ploča je i dalje 25 cm dok su rebra debljine preostalih 95 cm). Ukupan presek je tu veći jer je rastojanje između koloseka na tim delovima najveće, zbog oblika stanice Prokop (blagi polukrug).

I statički proračun upravo u tim krajnjim delovima ploče pokazuje nedostatak armature. Ali, i tu samo u pojedinim delovima konstrukcije. I to mahom u gornjem delu ploče.

I taj manjak konstatovan je u odnosu na ideju da se na ploči izgrade određeni objekti.

Takođe, analizirana je jedna strana objekta dok je data pretpostavka da isti problem postoji i na drugoj strani stanice ako je na isti način armirano.

Centralni deo zadovoljava

Osim krajnjeg dela ploče i greda u tom delu, analizirano je i opterećenje u centralnom delu stanice. Tu se pokazalo da armatura ispunjava zahteve. Analizirano je i opterećenje greda u delu ispod buduće stanične zgrade. „Greda koja je najviše opterećena zadovoljava. Slično može da se zaključi i za druge grede za koje postoje podaci o armaturi“, navodi se u dokumentu.

Podsetimo, planirani radovi na saniranju naprslina koje su se pojavile na stanici Prokop, predviđeni su na parcelama koje su u centralnom delu objekta, a ne na krajnjim delovima u kojima proračun CIP-a konstatuje problem.

Ono što takođe trebati imati u vidu jeste i to da je zbog zakrivljenog oblika stanice Prokop, najveći razmak između stubova na peronima upravo u centralnom delu (i do 21 metra) što može da bude razlog zašto su se baš tu pojavile pukotine.

Ploča

Još jedna zanimljivost iz dokumenta CIP-a, za one koji nisu do detalja upućeni u način izgradnje stanice, jeste da ploča Prokopa nije jedinstveni komad armiranog betona. Zapravo, ona se sastoji iz 13 delova odnosno lamela kako ih naziva autor proračuna. Između tih delova pravljeni su razmaci od 10 centimetara. Ispod ploče, u tim delovima su napravljeni dupli stubovi takođe sa razmakom od 10 cm koji drže te lamele. Upravo su u krajnjim lamelama uočeni problemi sa armaturom.

Isto tako, može se pročitati da je bilo predviđeno da i objekti na ploči imaju tzv. dilatacije odnosno da prate to što iste takve dilatacije postoje na samoj ploči.

Dokument daje opis i načina izrade temelja stubova koji drže ploču. Kako se može videti, parovi stubova na peronima stoje na jednoj temeljnoj kocki. Takođe, može se videti i da nisu svi temelji stubova na istoj dubini, ali razlike nisu velike. I na kraju, autor opisuje i da je konstrukcija stanice oslonjena na krečnjačku stenu.

Inače, iz dokumenta se može videti da je u konstrukciju ugrađivana armatura više debljina. I da se debljina na nekim mestima razlikovala i u zavisnosti od toga da li je ugrađivana u donji ili gornji deo ploče.

Zaključak

Uz opis rešenja za zgrade na ploči, statički proračun daje zaključak: „Na bazi izvršenih analiza, može da se konstatuje da je nova konstrukcija sa pretpostavljenim dimenzijama i materijalima održiva“.

Ploče na spratovima zgrada sa novom tehnologijom (debljine 60 cm) i stubovi preseka 80cm „zadovoljavaju granična stanja nosivosti“.

- Imajući sve u vidu, može da se konstatuje da postojeća konstrukcija na koti 105 i ispod zadovoljava zahteve budućeg objekta na ploči 105, naravno, pod uslovom da buduća konstrukcija ne bude bitno različita od analizirane - stoji u poslednjoj rečenici proračuna.