Šta je tačno (ne)moguće na studentskim protestima?

Kao prvo, sa sastanka rektorskog kolegijuma Univerziteta u Beogradu juče je plenumima poslat stav da "studentske zahteve nije moguće ispuniti". Navodno, kao nerešiv problem profesori su istakli pitanje - da li treba da tumače i veštače određena dokumenta za koja nisu sigurni da uopšte postoje, ni da li je uopšte opravdano da postoje(?!). Stepen neozbiljnosti u ovakvom ponašanju je, u najmanju ruku, neverovatan. Profesore nista ne sprečava da se bave dokumentima koji su objavljeni (i nesporno je, dakle, da postoje), a ukoliko im je problem da studentima saopšte da su zadovoljni ispunjenjem finansijskih zahteva - studenti to i sami vrlo dobro znaju. Ništa tu nije "nemoguće" i besmisleno je koristiti to kao izgovor za neodgovorno ponašanje.

Kao drugo, činjenica da svaki univerzitet u blokadi zapravo ima "svoju" listu zahteva, predstavlja se, očigledno, sasvim veštački, kao nemoguće stanje čiji bi jedini pravac rešavanja predstavljalo - menjanje liste zahteva uoči najavljenog završnog skupa u Beogradu 15.3. I ovde studenti s pravom prepoznaju veliku opasnost za diskreditaciju protesta i svega što su postigli do sada. Rešenje nije u promeni zahteva, već naprotiv: upravo u tome da svi univerziteti složno stanu iza četiri osnovna zahteva Univerziteta u Beogradu. Oni su, upravo ovim zahtevima, sve i pokrenuli. Jedino ispravno (i kolegijalno, a i časno) što mogu da urade sve drugi jeste - da ne dodaju sopstvene želje na to. Što, takođe, ne predstavlja ništa "nemoguće".

Kao treće, nameće se tvrdnja da je "nemoguće" spasiti školsku godinu ukoliko se protesti nastave nakon 17.3. Bez ulaženja u pitanje za koje fakultete ovo ne važi, a za koje to jeste realno stanje, potpuno je jasno da rešenje postoji. Ništa ne sprečava pojedine fakultete, koji se nalaze u realnom riziku od gubitka godine, da u dogovoru sa plenumima svoje aktivnosti nastave od 17.3., paralelno sa nastavkom protesta. Sami protesti ne podrazumevaju obustavu kompletnog rada fakulteta, već upravo da oni rade isključivo ono što je u interesu studenata i što sami studenti odluče. Dakle, ponovo, nista "nerešivo" i "nemoguće".

Konačno, plenum FEFA, koji je u međuvremenu i zvanično inicirao da mesto završnog skupa 15.3. u Beogradu bude plato ispred Palate Srbija, od strane pojedinaca je napadnut krajnje skandaloznim "argumentima" - da je to prevelik prostor, koji je nemoguće popuniti (pa zato, navodno, treba skup održati u centru, gde su ulice uže i plato je manje površine). Ovakve tvrdnje predstavljaju tešku uvredu za sve studente, njihov dosadašnji trud, za sve veličanstvene slike koje smo gledali u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Ne, gospodo, taj plato za njih nije "preveliki". Jedino što deluje "nemoguće" u svemu ovome je činjenica da je bilo ko mogao tako nešto čak i da pomisli.