Poboljšanje ili totalna propast: Šta je urađeno sa kružnim tokovima i semaforima u Beogradu?

Nakon kružnog toka kod Ušća u Beogradu, ovih dana semafore je dobio i kružni tok na Autokomandi, na kom su semafori radili četiri dana i stvorili su haos, a onda su u sredu isključeni.

Ipak, u ova dva slučaja postoje razlike. Naime, na Autokomandi postavljene su dve vrste semafora, jedan klasični sa sva tri svetla - zelenim, žutim i crvenim i drugi sa samo trepćućim žutim i crvenim, kao što je i onaj na Ušću.

Pored toga, još jedan novitet kod ovog kružnog toka je i to što su unutar njega postavljeni semafori koji treba dodatno da regulišu saobraćaj, zato što kroz njega prolaze tramvaji.

Iako su semafori počeli sa radom pre nekoliko dana, već su se pojavile polemike u javnosti da li je ovaj sistem regulisanja saobraćaja na kružnom toku dobar ili nije.

Društvenim mrežama kružio je veliki broj snimaka i fotografija dugačkih kolona u Ulici vojvode Stepe ka Autokomandi, kao i u Bulevaru oslobođenja. Nezadovoljni građani tvrde da su semafori doveli do potpunog kolapsa saobraćaja u ovom delu grada, dok s druge strane pojedini mediji prenose da da na Autokomandi nema gužvi i da je kružni tok prohodan.

U narednom periodu bićemo svedoci toga da li su semafori bili adekvatno rešenje za ovaj kružni tok, ali inženjer saobraćaja Igor Velić za Danas kaže da se, po trenutnim slikama, vidi da je samo izazvalo haos.

- Bilo koji vid regulisanja saobraćaja, konkretno postavljanje semafora na Autokomandi, mora da ima neku opravdanost u tom smislu da li će ta mera dati željeni rezultat. To je da li će omogućiti nesmetan protok vozila, ljudi i sredstava, a ujedno i da poveća bezbednost samog saobraćaja - objašnjava on.

Da bi došli do te opravdanosti, kako dodaje, nama su potrebne analize, istraživanja i studije opravdanosti.

- Da vidimo koja je tu struktura saobraćajnog toka, koji je prosčeni godišnji saobraćaj u toj ulici, koje su potrebe tog saobraćajnog sistema… i onda da se utvrdi koja će mera, odnosno akcija da unapredi postojeće stanje - ističe sagovornik.

Ipak, on ne veruje da je ovo rešenje urađeno po takvom redosledu.

- Iskustvo mi govori da je ovo neko ad hok rešenje, smišljeno bez konsultovanja struke. Mislim da, kao i sve što se radi u Beogradu u vezi sa saobraćajem, iza toga ne stoji struka kao takva, odnosno ne konsultuje se Saobraćajni fakultet - ukazuje Velić.

On smatra da je ključ problema u kadru koji se nalazi u samoj gradskoj upravi.

- Iz tog i takvog kadra izlaze ovakva rešenja. Činjenica je da u gradskoj upravi Beograda sede ljudi koji su u službi vlasti i nekog sitnog interesa, a ne u službi nauke i toga da grad urede po meri čoveka - upozorava Velić.

Iza ovog poteza, kako navodi, ne stoji razumevanje saobraćajnog sistema.

- Iza toga ne stoji neko ko želi da reši problem, već da vuče neke kozmetičke poteze - kaže on.

Što se tiče semafora usred kružnog toka, Velić ukazuje da to deluje kao nelogično rešenje.

- Ne doprinosi protoku vozila kroz raskrsnicu, a ni bezbednosti same raskrsnice, gde ljudi stoje u centru raskrsnici. što je rizik sam po sebi - objašnjava Velić.

Direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović za Danas podseća da je Grad Beograd pre nekoliko godina zaključio ugovor vredan tri milijarde dinara sa "Simens Srbija" i "Simens mobiliti", u cilju boljeg upravljanja saobraćajem.

- Ideja je bila da sve ključne raskrsnice i tačke budu pokrivene pametnim kamerama i semaforima, kako bi se režim upravljanja menjao u skladu sa gustinom saobraćaja. Ali gradske vlasti su, uprkos tome, potpuno paralisale Autokomandu samovoljnim postavljanjem semafora u fiksnom režimu. Isto tako su pravljeni i ostali kružni tokovi, bez ikakve analize i softvera - ukazuje on.

Jovanović naglašava da je potpuno je nerazumno postaviti semafore u fiksnom režimu na jednom od ključnih kružnih tokova u prestonici, kao što je Autokomanda.

- Time je ukinuta prednost za tramvaje, ali i stvoren čep od ranijih jutarnjih sati. Zato pitam gradonačelnika Aleksandra Šapića da li je ovo urađeno u sklopu projekta sa Simensom, ili je potpuno samovoljno doneo ovakvo "genijalno" rešenje - pita sagovornik.

On traži i odgovor na pitanje da li je gradonačelnik konsultovao Saobraćajni fakultet.

- Da li je konsultovao ijednog saobraćajnog planera, koji bi bio spreman da ovo rešenje javno obrazloži Beograđanima - pita Jovanović.

Sve se, prema njegovim rečima, radi bez konsultovanja struke i bez plana.

- Zato smo suštinski pretvoreni u zamorčiće, gde se zavisno od naše reakcije stalno režim saobraćaja menja, vraća na staro, ili ponovo menja, a da su efekti u najboljem slučaju neutralni - zaključuje Jovanović.

Kružni tokovi u centru grada problem za pešake?

Kako je Danas već pisao, kružne raskrsnice su manje efikasne kada postoje velike varijacije u saobraćajnom protoku, ali i kada je visok protok pešačkog saobraćaja koji prelazi raskrsnicu.

Ovo je posebno bitan aspekt kada govorimo o novim kružnim tokovima koji su planirani u centru Beograda.

Podsetimo, gradonačelnik Šapić najavio je gradnju četiri kružna toka, i to jedan kod Trga Nikole Pašića, drugi kod Terazija, treći kod Prizrenske ulice i četvrti na Trgu Republike.

Ako uzmemo u obzir da je to strogi centar grada i da je protok pešačkog saobraćaja veoma visok, otvara se pitanje njihove delotvornosti.

Međutim, svedoci smo da je na vrhu Prizrenske ulice već ukinut semafor i pešački prelaz, odnosno da se sa radovim u tom pravcu već krenulo. 

Igor Velić, takođe, upozorava da kružni tokovi, koji se planiraju u centru grada, nisu rešenje tamo gde imamo veliki obim pešačkog kretanja.

- Zato što će vozila tu stalno da stoje. Tu ima mnogo pešaka, koji stalno prelaze ulicu - objašnjava on.

Velić naglašva da je naši kružni tokovi uglavnom ne ispunjavaju standarde koje bi trebalo.

I Nikola Jovanović navodi da jedino što može da se zaključi jeste da postoji želja gradonačelnika da privuče automobilski saobraćaj u centar grada.

- I to na štetu javnog saobraćaja i pešaka, što nije dobro - ukazuje on.

Jovanović dodaje da se čak i to radi bez plana i analize.

- Zato je veliko pitanje šta će biti krajnji efekat. Beograd zaslužuje mnogo ozbiljniji pristup i mnogo odgovorniju gradsku upravu - poručuje on.