Grip još nije stigao, ali raste broj respiratornih infekcija u Beogradu

Istovremeno, kako se navodi u izveštaju o epidemiološkoj situaciji Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, prema izveštajima zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene zaštite na teritoriji Beograda, u periodu 21.10 - 27.10.2024. godine, od akutnih respiratornih infekcija obolela je 12.364 osoba sa brojem novoobolelih od 735,3 na 100.000 stanovnika, a od oboljenja sličnih gripu 532 (31,6 novoobolelih na 100.000 stanovnika).

Prema istom izvoru, grip još nije potvrđen u glavnom gradu iako je u Srbiji još 9. oktobra.

Potvrđujući to, Tatjana Radosavljević, pneumoftiziolog, kaže da i ona beleži porast broja pacijenata koji se javljaju na pregled.

- U blagom porastu su respiratorne infekcije gornjih disajnih puteva, eventualno bronhitisi, pogoršanje hronične opstruktivne bolesti pluća i bronhijalne astme. To ne može da se pripiše samo dobu godine već i aerozagađenju. Počela je sezona loženja i već daje svoj danak istovremneo nas uvodeći u zimski period kada su respiratorne infekcije vrlo česte - ističe ona.

Dodaje da je u cirkulaciji među ljudima i kovid koji više niko ne pominje.

- Retrko kad se neko testira na tu infekciju, a simptomi koje pacijenti navode su produženi kašalj i bol u mišićima, nalik onom kada su bolovali ranije od kovida. Više ne može na osnovu antitela da se utvrdi kovid jer je prokuženost stanovniištva velika. Nema brzih testova u apotekama, dok retko ili niko ne radi drugu vrstu testiranja - navodi ona.

Kako prenosi, primetila je, što je, kaže, za svaku pohvalu, da joj se sve više pacijenata obraća za savet u vezi sa vakcinacijom protiv gripa.

Trebalo bi da se vakcinišemo protiv gripa

- Uglavnom sam za četvorovalentnu vakcinu koja se dobro pokazala prošle i ove godine. Istovremeno savetujem obolelima od hroničnih bolesti pluća da prime pneumovaks 23 vakcinu protiv najčešćih plućnih bakterijskih infekcija. Ranije se primala na pet godina, sada jednom u životu i vrlo je efikasna.

Kada je, sa druge strane, reč o zvaničnim podacima, kako stoji u izveštaju GZZZ, u odnosu na prethodnu izveštajnu nedelju (14.10 - 20.10.2024.) broj obolelih od akutnih respiratornih infekcija (ARI) je veći za 4,8 odsto (11.801), a broj obolelih od oboljenja sličnih gripu (OSG) je veći za 15,1 odsto (462).

- Među obolelima od ARI najviše je osoba uzrasta 5-19 (36,9 odsto), 20-64 godina (34,8 odsto) i uzrasta do 4 godine (19,7 odsto). Osobe starosti 65 i više godina su bile zastupljene sa 8,6 odsto. Najveća incidencija ARI beleži se u uzrastu od 0-4 godine (2.903,3/100.000) i od 5-19 godina (1.829,0/100.000). Od ukupnog broja osoba prijavljenih sa oboljenjima sličnih gripu OSG najviše je osoba uzrasta 30-64 godina (205 - 38,5 odsto), dobne grupe 5-19 godina (169 - 31,8 odsto) i osoba starijih od 65 godina (66 – 12,4 odsto). Udeo osoba uzrasta od 0-4 godine je 9,2 odsto (49), a dobne grupe 20-29 je 8,1 odsto (43). Najveća incidencija OSG beleži se za uzrast 5-19 godina (67,7/100.000) i za uzrast 0-4 godine (58,3/100.000). U periodu 21.10.-27.10.2024. godine na teritoriji Beograda ni u jednom uzorku nije potvrđeno prisustvo virusa gripa - podaci su u izveštaju.

I u toj instituciji, baš kao što naša sagovornica kaže, navode da je najefikasnija mera prevencije gripa vakcinacija i preporučuje se svim osobama koje su u povećanom riziku od razvoja komplikacija da se što pre vakcinišu, pri čemu se zaštita stvara za 2-3 nedelje od dobijanja vakcine.

Bitne opšte mere prevencije

- Vakcina se može primiti u bilo koje vreme u toku trajanja sezone gripa, čak i kad je virus počeo da se širi u okruženju. Takođe, opšte mere prevencije obuhvataju izbegavanje bliskih kontakta sa obolelim osobama, redovno pranje ruku uz izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta, provetravanje prostorija. Jačanje opšte otpornosti organizma podrazumeva adekvatan režim rada i odmora i ishranu bogatu vitaminima - ističu u Zavodu.