U NS crvi, u Kamenici bakterije: Kakva je voda u Beogradu

Poverenje građana u nadležne institucije poljuljano je nakon što je objavu JKP Vodovoda u Novom Sadu, da je pijaća voda kvalitetna, demantovao Institut za javno zdravlje Vojvodine, kada su u avgustu ove godine potvrdili prisustvo nematoda, valjkastih crva.

Taman kad smo mislili da su crvi prošlost, iz Sremske Kamenice stiglo je obaveštenje, da su u pijaćoj vodi registrovani mikroorganizmi, odnosno bakterije pseudomonas aeruginosa.

U Beogradu je, međutim, stanje vode, za sada, bezbedno.

- Vršimo nadzor nad kvalitetom vode 365 dana u godini, neprestano radimo uzrokovanje. Svakodnevno analiziramo vodu u pogonima za prečišćavanje, beogradskog vodovodnog sistema, a ima ih pet na teritoriji Beograda. To je ranije većim delom bila površinska voda reka koja se prerađuje, a sada je više podzemnih voda jer je manja izdašnost bunara. Da bismo imali više površinske vode, bunari moraju da se revitalizuju, da se buše novi - objašnjava dr Ristanović Ponjavić, specijalistkinja higijene i šefica Odseka za vode u Zavodu.

Žalbe građana pristižu svakodnevno

Vode sa površine reka je u cevima sve manje zbog uništenog priobalja Save.

- To je stalna borba, a znate kako izgleda priobalje Save sa onim kućama i poljoprivredom u zoni sanitarne zaštite za bunare. U tom priobalju, oko bunara, ne bi smeli da postoje takvi objekti i aktivnosti, ali to niko ne zaustavlja i ne kontroliše - kaže doktorka.

Upiti građana o kvalitetu pijaće vode pristižu svakodnevno na adresu Zavoda.

- Dobijamo žalbe građana svakoga dana, uglavnom putem mejlova jer su zabrinuti za kvalitet vode. Žale se najčešće na boju vode, a to je česta pojava recimo u naseljima gde ne postoji cirkularni tok i cevi su stare. Ta voda ipak može da se pije - naglašava doktorka.

Građani zahtevaju analize

- Zovu nas da uradimo analizu vode za piće. Uvek dođemo na adresu po uzorak koji je standardizovan. Međutim, neminovno je da se desi povećanje mutnoće s vremena na vreme ili prisustvo gvožđa veće od propisanog u vodovodnom sistemu. Postoje prekidi ovog sistema, česti kvarovi ili ako je negde unutrašnja mreža takva da ima slepe krajeve, a ne kružne tokove, dolazi do problema sa kvalitetom - objašnava doktorka Ristanović Ponjavić.

Ova odstupanja najčešće se dešavaju u cevima na periferiji.

- U predgrađu, na periferijama, ima najviše odstupanja, kao u Umki ili Sremčici. Tamo su stare mreže, ljudi su sami uvodili vodu. Prikačeni su na mrežu koja je legalizovana samo tako što su počeli da im naplaćuju vodu, a ostala je takva kakva je zatečena, ništa nije urađeno. Obično iznad tih cevi budu i kanalizacione ili dolazi do prelivanja septičkih jama u ulične kanale. To sve treba da rešava vodovod, a odgovorna je lokalna samouprava - objašnjava dr Ristanović Ponjavić.

Hiljade uzoraka vode godišnje

Gradski zavod za javno zdravlje i JKP Vodovod godišnje provere oko 15.000 uzoraka.

- Vodovod ima dva nivoa, pogonske laboratorije i službu sanitarne kontrole vode. Ne prestajemo sa radom, za nas nema praznika, vikenda i slično. Delimo se u smene. Vodovod godišnje ima oko 8.000, a Gradski zavod oko 7.000 uzoraka vode koje ispituje. Uz nas postoji i Sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja, koja takođe učestvuje u ispitivanju - navela je.

Pijaća voda u Beogradu je u potpunosti zdravstveno ispravna i bezbedna za upotrebu, uverava doktorka.

- U toku monitoringa registrujete uvek neka odstupanja, ali je bitno da ona nemaju veći značaj na zdravlje. Kod mikrobiološkog kvaliteta, obično na mestima gde je manja potrošnja vode, dešava se da ukupan broj mikroorganizama pređe dozvoljenu vrednost. Registrujemo indikatore u vodi koji nam ukazuju da voda negde stoji, kada se izgubi hlor ili dođe do prekoračenja dozvoljenih parametara - dodaje.

U Zavodu ispituju širok spektar organskih odstupanja.

- Analiziramo prisustvo čitavog spektra organskih zagađivača, pesticida, derivata nafte, deterdženata, teških toksičnih metala, jako je veliki broj parametara bezbednosti, ali nikada ih nismo registrovali u vodi za piće u Beogradu - kaže doktorka.

Na pojave crva i bakterija u Novom Sadu i Kamenici, doktorka kaže da nije uspela da zaključi kako je do njih došlo.

- Sa stručne strane me zanima ova problematika, ali je sve toliko konfuzno saopšteno da je nemoguće razumeti šta se dogodilo. Ako je mikrobiologija bila dobra i nema indikatora zagađenja, kako je došlo do pojave crve ili bakterija - pita doktorka.

Ona naglašava da pravilnici i norme u Srbiji moraju pod hitno da se menjaju.

- Nedostaju nam pravilnici za procene rizika. Da znamo šta znači nalaz procene rizika kad je pijaća voda u pitanju. To mora da uvede Radna grupa pri Ministarstvu zdravlja, jer je direktiva EU, koja se bavi vodom, bazirana upravo na procenama rizika, koja kod nas ne postoje - apeluje doktorka.