Stručnjaci pozivaju na odbranu Sajma i Generalštaba od rušenja

Na konferenciji za novinare u Domu inženjera stručnjaci su podsetili da su pre mesec danas objavili Deklaraciju o sudbini Beogradskog Sajma i Generalštaba, koju je podržalo više od 38 stručnih institucija i organizacija, među kojima su udruženja arhitekata iz Slovenije i Crne Gore, dok je peticiju potpisalo 6.292 pojedinaca.

Rekli su da je o Deklaraciji obavešten i Upravni odbor Evropa Nostre, pan-evropske federacije za očuvanje kulturnog nasleđa koji će uskoro zasedati povodom ove teme i dati svoje mišljenje.

Stručnjaci su naveli da se pored zaštite i očuvanja kompleksa Sajma i Generalštaba, zalažu i za otvoreni dijalog o revitalizaciji tih objekata i budućeg razvoja Beograda, uz preispitivanje svih kupoprodajnih ugovora koji nisu usklađeni sa zakonom o kulturnim dobrima Srbije.

Arhitekta Bojan Kovačević je istakao da struka i Srpska akademija nauka i umetnosti traže da Generalštab bude proglašen za kulturno dobro od izuzetnog značaja za Srbiju.

- Generalštab je sada kulturno dobro i neko hoće da ukine tu zaštitu, a struka traži da se proglasi za onaj treći, najviši stepen zaštite, po više osnova, i taj memorijalni aspekt na 1999. poprimio dodatne procente - naveo je on.

Podsetio je da je Generalštab 2005. godine proglašen kulturnim dobrom "ne zbog bombardovanja, već jer mu je bila potreba obnova".

Arhitekta i urbanista Borislav Bata Stojkov istakao je da Generalštab ima "trostruku zaštitu", te je nameravani plan izgradnje na tom mestu "trostruko remećenje kulturne baštine".

- Veliki broj građana misli da se radi samo o dve zgrade Generalštaba pod zaštitom, međutim, pored te dve centralne zgrade postoji nekoliko objekata u njihovoj okolini koje imaju duboko istorijsko značenje i obuhvaćeni su kompleksom Generalštaba koji je zaštićen, kao i Ulica Kneza Miloša u okviru koje se nalazi taj vojni kompleks - naveo je Stojkov.

Istakao je da se radi o tri odgovornosti - o kulturnom, javnom dobru i o funkciji.

Naveo je da samo jedan investitor za rekonstrukciju Generalštaba postoji, a to je država, koja je taj objekat, po njegovom mišljenju, do juče štitila, koristila, a sad ga prepušta privatniku.

Dodao je da je to remećenje sistema vrednosti i ocenio da država nije uložila novac u rekonstrukciju kompleksa Generalštaba jer tu nema zarade.

Arhitekta Miljan Salata je naveo da je, po njihovim saznanjima, juče za vršioca dužnosti direktora beogradskog Zavoda za zaštitu spomenika postavljen Aleksandar Ivanović.

- Beogradski zavod za zaštitu spomenika kulture ne može da donosi odluke o brisanju i utvrđivanju zaštite sa bombardovanog kompleksa Generalštaba, dok direktor Rebuličkog zavoda može, uslovno rečeno, to ispod žita da uradi. Još nemamo direktora Republičkog zavoda, a onog momenta kad taj čovek bude postavljen, on će to odraditi na taj način, potpisaće odluku i mimo svega ovoga na šta struka apeluje - rekao je Salata.

Radna grupa stručnjaka je podsetila da odgovornost za zaštitu kulturnog nasleđa po Ustavu imaju svi građani Srbije, a da najveću odgovornost imaju predstavnici vlasti, koji se nalaze na najvišim pozicijama.

Istaknuto je da će celokupna stručna zajednica nastaviti da se bori za javni interes i javna dobra gradova i aktiviraće sve kapacitete dok se pitanje ovih ugroženih kulturnih dobara trajno ne reši.