"Građani od Beograda na vodi videli veliko NIŠTA"

- Mi danas smo svedoci već dugogodišnjeg plana, koji putem nasilja nameće Beograđanima ono što oni ne žele, ono što im ne treba, nameće nehumanu vrstu stanovanja, a sve radi ostvarivanja profita investitora. Ako sumiramo, u proteklih deset godina, od kako je počeo projekat Beograda na vodi, Beograđani su od tog projekta videli jedno veliko ništa. Beograđani od Beograda na vodi nisu dobili ništa. Šta su izgubili? Izgubili su tržište, izgubili su da ne mogu da saniraju ostale stare delove grada, zato što je Beograd na vodi pokupio tržište i ne postoji dovoljni potencijal kupaca koji bi mogli, toliko snažno kao u Beogradu na vodi, da pokrenu rekonstrukciju starog Beograda - kazao je Maldini.

Dodao je da je Beograd danas sve osim onoga što je trebalo da bude.

- Kada je pravljen generalni urbanistički plan, koji je trajao do 2002. godine, a onda i sledeći, Beograd je trebalo da bude prestonica jednog evropskog grada, puna zelenila, sa ograničenim visinama zgrada, sa stanovanjem u humanim uslovima. Danas je sve to narušeno, danas je sve to promenjeno i vidimo da tome nema kraja. Ono čemu mi danas svedočimo jeste širenje Beograda na vodi i dalje, nažalost, ne na ona područja koja su urbanistički definisana, kao što je to, recimo novobeogradski blok 18, onaj deo vizavi Sava centra, već upravo na one lokacije koje su bez ulaganja, kada je moguće bez ulaganja ostvartiti veliki profit i napraviti veliku koncentraciju stanovanja - ukazuje.

- Novi Beograd na vodi se nastavlja prema Beogradskom sajmu, zauzeli su Beogradski sajam, dalje iza sajma kompletna Ada, odnosno rukavac Ade Ciganlije, zatim sve to ide preko puta na teritoriju Šećerane, koja je, inače, proglašena kulturnim dobrom i sada je zabranjena izgradnja komercijalnih zgrada, videćemo u budućnosti šta će se desiti, pa dalje ide niz Topčidersku reku, sve nadalje što nam govori da tu nema kraja - rekao je Maldini i dodao:

- Preko puta Save, sa druge strane, odnosno novobeogradske strane, Beograd na vodi se širi na sve slobodne lokacije, na lokaciju gde su razne betonjerke, fabrike, stanovi, gde je brodogradilište i slično, zauzeće i levu obalu Save. Ono što zapanjuje je da se sve to događa bez ikakvih urbanističkih planova.

Navodi da je širenje Beograda na vodi stvar Beograda na vodi, a ne nešto o čemu Vlada treba da donese odluku.

- Ako uporedimo današnje stanje sa stanjem rušenja u Hercegovačkoj ulici, nije se mnogo toga promenilo, politika urbanog razvoja Beograda je ostala ista, a to je dirigovan urbani razvoj, dirigovan od pojedinaca, dirigovan od vrha vlasti, potpomognut međunarodnim korporacijama ili šeicima iz Arapskih Emirata… koji žele da od Beograda naprave kopiju Dubaija - kaže Maldini.

Dodaje da to ni u kom slučaju ne leži niti Beograđanima, niti našem mentalitetu, niti našem socijalnom statusu, niti uslovima geografskim Beograda "i jednostavno Beograd klizi u jedan totalni urbanistički haos".

- Struka ga je ispustila iz ruke, izašao iz ruku građana i jednostavno beogradskim zemljištem sve više i više vladaju pojedinci. Dobili smo jednog urbanističkog gorogana, ono što nam ne treba, zatvorili smo vizure grada, zatvorili smo panoramu grada, Beograd više ne liči na ono što je nekada bio i što je bio stotinama i hiljadama godina. Beograd je nešto novo, to je jedan surogat, to je jedna matrica besmislenosti, loših poteza, loših akcija i ekonomskih i urbanističkih, a ponajviše političkih, u kome smo mi izgubili najkvalitetnije zemljište, a naši građani izgubili mogućnost da žive u jednom kvalitetnom, dobro organizovanom prostoru - zaključuje Maldini.

Podsetimo, u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine, grupa maskiranih ljudi sravnila je bagerima sa zemljom sve što se nalazilo u Hercegovačkoj ulici, u beogradskom kvartu Savamala. Na tom mestu, podignut je Beograd na vodi. Osam godina kasnije, Beograd na vodi se i dalje gradi, ali i širi.