Roditelj objasnio zašto je ispisao dete iz Ribnikara

Šaljić je rekao da u njihovom slučaju, s obzirom na to da im je dete završilo prvi razred, promena škole nije velika "prepreka" kao što je to slučaj sa starijom decom koja su već čvršće integrisana u zajednice. On je ispričao i da se seća svega, tog 3. maja, kada je došao u školu po svoje dete.

- Ja sam odmah došao po dete i već tada su sva deca znala šta se desilo jer su bili na Cvetnom trgu, pomešana sa decom iz starijih razreda. Probao sam da malo smirim situaciju, odveo sam decu na kolače da probam da ih malo relaksiram i distanciram od svih tih strašnih vesti koje su bile veoma uznemirujuće i za odrasle, a posebno za decu. Tek posle par dana počeli smo da pričamo o tome šta se desilo tog dana. Ali meni je sada nešto posebno strašno i tužno. Sada, nedavno, rekao sam nekome, pred detetom, da imam utisak i da mi je žao da će se ta situacija, to što se desilo u Ribnikaru, na žalost, brzo zaboraviti. Znate li šta mi je dete, koje me je čulo šta govorim, reklo na to? Reklo je "Ali deca to nikada neće zaboraviti" - ispričao je Šaljić.

On je naveo i to da postoji "neki mali pomak" od tragičnog događaja iz maja do danas, ali i da su se, kako je naveo, "dešavale i neke čudne stvari".

- Ono lepo što se desilo je to da je ispred ulaza iz Kralja Milutina postavljeno 10 stabala kedra koja simbolizuju deset žrtava. Škola je o tome bila obaveštena i bili su saradljivi. I drugi roditelji su pozitivno reagovali na to i nadam se da će to preokrenuti tok razjedinjenja, pojedinačnih mišljenja. Ali isto tako sam čuo, pre petnaestak dana, da su bivši učenici dobijali uznemirujuće poruke od svojih bivših razrednih starešina, u smislu da će škola biti srušena, da će ostati beze plata. I te, takve poruke dobijajali su maloletni učenici i to mora da prestane. Koliko ja znam memorijalni centar mora biti u tom objektu, niko nastavnicima neće uskratiti radna mest ili deci školovanje u modalitetu u kojem će funkcionisati. Koliko znam, u maloj školi su obezbeđeni uslovi da sva deca mogu da krenu u školu. Ali opet iz drugih razreda čujem da će i to biti problem, jer se pitaju, na primer, hoće li biti video nadzora. Mnogo ima pitanja ali ja na njih nemam odgovore - rekao je Šaljić.

On smatra da deo škole Ribnikar u koju se ulazi iz Kralja Milutina mora biti izolovan od drugog dela škole i da tu mora da nastane memorijalni centar kao opomena i sećanje na decu koja su stradala. On je istakao da „mi moramo da radimo na tome, da opominjemo da se nikada ta tragedija ne zaboravi i da nas podseća i bude nam vodilja da u životu moramo biti bolji ljudi“.

- Za mene je ozbiljno pitanje šta je škola? Da li su to pod i zidovi ili su to nastavnici i deca. I da su livadi ili u kolibi škola mora da vaspitava i uči decu. Moje mišljenje je da to ne može da bude škola posle trećeg maja, već samo obeležje, a kolektiv i deca treba da nastave da postoje na nekom dugom mestu - rekao je Šaljić.

Na pitanje, da li je nova škola u koju će njegovo dete ići bezbedna škola, Šaljić je rekao da je „škola oličenje društva“.

- Teško mi možemo da garantujemo bezbednost bilo kome, bilo gde. Ne mogu da govorim o preduzetim ili posebnim merama, o policajcima, kamerama. Ja želim da razmišljam u drugom pravcu. Da napravimo sistem koji će od nas napraviti bolje ljude, ako ne za ovu, onda već za sledeću generaciju. Za decu koja će znati da kada stignu školu da su stigli na sigurno mesto i da će tamo biti bezbedni. I to, ne zato što tamo ima policajaca već zato što tamo imaju druga, drugaricu koji će biti solidarni, koji će ih razumeti - rekao je roditelj iz Ribnikara.

Šaljić je istakao i da "veruje da je u novoj školi bezbedno" i da ne može da "sumnja do te mere pa da ne pusti dete u školu".

- To bi bilo iracionalno. Bezbedno je koliko nam je i društvo bezbeno - rekao je on.