Šapićev omaž radikalima

Retki koji imaju strpljenja i volje da odslušaju neartikulisane nastupe, prožete izlivima zlovolje, malicioznosti i neznanja, i od samog nagoveštaja njegovog upliva u polje kulture i stvaralaštva osetili su opravdanu bojazan...

Zvučalo je kao vrlo opasna i opipljiva najava uništavanja još jednog kulturnog beočuga Beograda. Onog grada koji je svetleo na kulturnoj mapi sveta.

Povodom Šapićevog zaricanja da će stvoriti od već postojećeg filmskog festivala sa višedecenijskom tradicijom i mestom u kalendaru, bolji i veći od onog u Sarajevu, možemo se setiti sličnih trabunjanja njegovih duhovnih očeva o lepšem i novijem Dubrovniku. Ni oni, ni Šapić nikada nisu pomislili na istinsko stvaranje prožimanjem, dopunjavanjem, uzajamnim uticajem. Dubrovačke letnje igre i Bitef toliko godina su gradili svoje mesto, publiku i značaj u svetskim okvirima bez ikakavog suvišnog i nepotrebnog igranja brojevima.

Sarajevski festival verovatno ne bi postao u regionu značajniji da se rolne filma nisu vrtele u ratnom vrtlogu. Sarajevski festival je počeo onda kada je Beograd odricao i odbacivao najbolje. Sarajevski festival nesporno jeste u zagrljaju politike, baš onoliko koliko Beograd ne uspeva da se otrgne od zagrljaja kojim su ispraćani tenkovi.

To što decenijama nema u prisećanjima mladih pominjanja prožetog setom da su film zavoleli upravo na FEST, to što srednjoškolci u Beogradu ne stoje satima u redu za karte, već ih sprovode da gledaju poneki pamflet, to što smo ranije bili veliki za velikane, a sada državljanstvo i priznanja rasitnjavamo poklanjajući ih Stivenu Sigalu i glumcima sa političkom agendom, to što na drugim festivalima naši filmovi završavaju u netakmičarskim selekcijama, to što više nema u školama u Beogradu kino sekcija, to što su i školice glume nešto drugo, bludno - o svemu tome morao je gradonačelnik Šapić pre svakog omaža radikalima.

Gradonačelnik je dužan da odgovori zašto je Beograd po izdvajanju za kulturu tako nisko na lestvici gradova u Evropi. Kako i koliko je politika uticala na umetničku produkciju, umetničke kolektive I pojedince koji stvaraju u ovom gradu? Postoji li uopšte nešto što se zove konzistentna kulturna politika? Šta smo sve sahranili načinom raspodele prema političkim kriterijumima?

Može Šapić, baš kao što u vaterpolu nije hteo, želeo, umeo da dugogodišnjim radom stvori moćan tim, da i u slučaju Fest lažnim glamurom, praznim sjajem i sa puno novca pokuša da parira nekom drugom festivalu. Samo što to više neće biti takmičenje u kulturi. Jer Fest ima svoj indentitet, za čije su održavanje i razvijanje potrebni ideje, stalni kvalitet i mukotrpan rad.

Javni budžet i javne institucije grada Beograda su javne i njima treba da se upravlja transparentno, uz učešće svih aktera u kulturi i zainteresovanih građana. Mi sada imamo apsolutnu dominaciju i kontrolu partijskih struktura na vlasti, što dovodi do urušavanja čitavog polja kulture u gradu Beogradu.

Biljana Maksimović