"Škorpije kod nas nisu opasne, ne treba ih ubijati"

- Nisu škorpije nikakva novina u našim krajevima. Pojavljuju se u rano proleće, kada su dani još hladni i vlažni i kada nema drugih životinja koje mogu da im naude kao što su neke ptice, zmije, žabe, gušteri. Još je prelazni period. Sada je vreme kada možemo očekivati njihovu najveću brojnost u gradskim sredinama - kazao je u "Uranku" na K1 televiziji profesor Biološkog fakulteta.

U ovom periodu godine škorpije možemo očekivati u područjima blizu gradskih parkova i šuma.

- Takođe, i na mestima gde ima kamenja, šumskog lišća… Tu se skrivaju tokom dana. Ima ih dosta na Topčideru, Kalemegdanu, Starom gradu, Paliluli, Savskom vencu. Zgrade sa podrumima su izvor vlage i škorpije mogu da cirkulišu po stambenim zgradama. Nema razloga za strah i za paniku, jer kod nas nema otrovnih i opasnih škorpija. One jesu otrovne životinje, ali škorpije nisu ništa otrovnije od pčele ili ose. One ubadaju otrovnom bodljom i ako vam se to dogodi u prvih pola sata pratite šta se dešava. Ako osim bola nema drugih tegoba, popijte samo lek protiv bolova ili namažite kremu i u roku od 24 sata će sve proći. Ako se jave alergija, otok, otežano disanje, škripanje u plućima - idite u Dom zdravlja, jer imate alergijsku reakciju. Svakako, savet je da ih ne dirate, baš kao što ne diramo ose ili pčele - savet je dr Ćurčića.

Škorpije nikada ne bi trebalo da ubijamo.

- Uz pomoć radničkih rukavica odstranite ih iz stana. Ne ubijajte ih, one su korisne životinje i regulišu brojnost nekih po nas štetnih insekata. Ako ih bude više u životnom prostoru pozovite službu za dezinsekciju. Postoje hemikalije koje se koriste za širi opseg insekata na koje su osetljive i škorpije Manje od jedan odsto svetskih škorpija su otrovne, a nijedna evropska škorpija nije smrtonosna za čoveka. Naše su i sitne, 4-5 cm su dugačke, u odnosu na tropske škorpije u Africi ili Indiji koje dostižu i do 30 centimetara - objasnio je profesor Ćurčić.