Vučiću, jesi li čuo za Šondu?

Ova čokoladna porodična priča počinje u drugoj polovini XIX veka kada su braća Nikola i Konstantin Šonda odlučili da se dosele iz grčkog sela Klisure u Beograd. U to vreme, Beograd je iz orijentalnog prelazio u Evropski grad i za mnoge bio obećana zemlja. Bilo je to vreme kada se iz musavih opanaka preobuvalo u uglancane cipele. Mnogi ljudi iz različitih delova Evrope, dolazili su da rade u našu prestonicu u potrazi za boljim životom. Verovali ili ne, ljudi su birali između Amerike i Srbije. Braća Šonda su bili trgovci. Nikola je imao bakalsku radnju na Zereku, na uglu sadašnjih ulica Uzun Mirkove i Kralja Petra.

Prelomni trenutak u poslovnoj karijeri Konstantina Šonde bio je kada je dobio od države povlastice da započne fabričku proizvodnju kakaoa, čokolade i bombona, 1902. godine. Kosta Šonda je iskoristio poslednju priliku da po važećem Zakonu o pomoći domaćoj radinosti iz 1898. otvori fabriku, jer je zakon ukinut već 1903.

Uslov je bio da uloži 50.000 dinara, da fabrika bude podignuta u roku od godinu dana i da koristi domaće sirovine, ali i da radnici i njihove porodice budu osigurani. Na porodičnom imanju na Dunavskoj jaliji, na uglu ulica Solunske i Despota Đurđa, podignuta je prvo prizemna fabrika. Za direktora je postavljen Nemac Konrad Tajsen koji je veoma uspešno vodio proizvodnju i ostvarivao dobar prihod.

Tako se Kosta Šonda izdigao iz mase trgovaca i počeo da se predstavlja kao industrijalac. Kao takav se pojavljuje i u spiskovima onih koji su dali dobrovoljni prilog siromašnima. Posle nekoliko godina, Kosta je upravljanje fabrikom prepustio sinovima od kojih je najstariji Mihajlo pokazao najviše trgovačkog duha. Kosta Šonda umro je 1910. godine. Te godine prizemna fabrička hala je proširena i imala je 35 stalno zaposlenih radnika.

Pod Mihajlovim rukovodstvom i uz saradnju s tehničkim direktorom Tajsenom posao je procvetao. O Šondonoj čokoladi se pričalo kao "najboljoj od svih čokolada". Kosta Šonda je kao "specijalitete za posluživanje" prodavao i čokoladne poslastice i praline. Savetovao je domaćicama da u kafu dodaju po jednu kašičicu kakaoa. Mihajlo Šonda je nasledio smisao za posao od svog oca i svoje proizvode izlagao u Parizu, Londonu, Rimu i Bordou.

Zaradio je veliko bogatstvo, ali je bio i veliki dobrotvor i humanista. Braća Šonda pomagali su dom staraca i starica, davali novac za siromašne. Mihajlo Šonda je 1911. godine napravio boskop Koloseum. Isti filmovi koji su se gledali u Parizu, mogli su se videti i na Terazijama.