Veljko Pajović: Ova vlast je razorila dušu Beograda

Pajović je jedan od najpoznatijih beogradskih novinara i najpopularnijih radijskih voditelja. Bavio se 20 godina gradskim temama, uređujući i vodeći kultnu emisiju radija Studio B – "Beogradska razglednica". Dobitnik je Nagrade za novinarstvo grada Beograda za 2014. godinu. Celu svoju novinarsku karijeru posvetio je upravo Beogradu. 

Na šta Vas danas asocira spomen Studija B? U toj kući ste radili od 1992. do 2016. godine.

- Kako mu i samo ime kaže, oduvek je, nekako, bio na "B strani", čak i u jednopartijsko vreme, u socijalizmu. Bio je to radio sa stavom, lepršavošću, uvek okrenut svojim slušaocima i njihovim problemima. Utemeljili su ga ljudi s kičmom. Međutim, "politika" nas je iz godine u godinu uzimala pod svoje. Prolazili smo kroz različite periode - od privatizacije početkom devedesetih, do preuzimanja od strane Skupštine grada 1996. godine. Svaka vlast je Studio B koristila na svoj način.

Ipak, dugo ste i odolevali.

- Odolevali smo zahvaljujući snažnim ličnostima koje su radile u STB. I umesto da, kada već nismo bili zvanično glasilo Beograda, da se privatizacijom napravi otklon od vlasti i budemo na korist svih građana Beograda i svih političkih opcija, poslednjih godina se sve više pretvara u glasilo vladajuće stranke, uz sumnjivu privatizaciju i činjenicu da i dalje dosta novca dobija od Skupštine grada, odnosno da se i dalje finansira novcem svih poreskih obveznika. Radio, iz koga je sve nastalo i na čiji duh se mnogi pozivaju, kao i da ne postoji. Na njemu, sem muzike nema ničeg drugog. Studio "B" nije zaslužio ovakvu sudbinu. Neverovatno je da medijska kuća koja se nalazi na tako visokoj poziciji u centru grada, može toliko nisko da padne.

Kao novinar ste pratili rad mnogih gradonačelnika Beograda. Kako ocenjujete učinak aktuelnog gradonačelnika dr Zorana Radojičića?

- "Poštovani gledaoci, juče je izabran novi gradonačelnik Beograda, dr Zoran Radojičić. Naš gost ovoga jutra je Goran Vesić, zamenik gradonačelnika". Ova najava na jednoj od privatnih televizija sa nacionalnim pokrivanjem, bliskih vladajućem režimu, od 8. juna 2018. godine, dan posle izbora novog gradonačelnika Beograda u Skupštini grada, najbolje govori koliko se formalno izabrani gradonačelnik Beograda dr Zoran Radojičić pita za bilo šta u ovom gradu. Kada je postao gradonačelnik, toga se dobro sećam, dr Radojičić je kao jednu od svojih najvažnijih aktivnosti najavio pojačano čišćenje, "umivanje" i redovno održavanje higijene u Beogradu, insistirao je da će sa ljudima iz "Gradske čistoće" redovno obilaziti Beograd. Grad, po meni, nikada nije bio prljaviji. Ne sumnjam da je dr Radojičić kompetentan u svojoj profesiji i tim pre se čudim zašto pristaje da bude dekor vlasti koja razara dušu ovog grada.

Ali, o gradu se brine zamenik Vesić.

- "Ova Vesićeva knjiga spada u red srodnih knjiga o Beogradu koje su ispisali Branislav Nušić, Kosta Hristić, Slobodan Jovanović, Aleksandar Deroko, Stanislav Krakov, Predrag Milojević, Kosta Dimitrijević, Bogdan Tirnanić i drugi".  Ništa više ne bih rekao o zameniku gradonačelnika od ovoga što je u predgovoru Vesićeve "Knjige o Beogradu" napisao uvaženi profesor dr Sima Avramović. Inače, Goran Vesić je ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao pisac koji je najbrže napustio promociju svoje knjige, u oktobru 2019. godine.

Kakvi ljudi treba da vode Beograd?

- Beogradu su potrebni ljudi koji će moći slobodno da se šetaju gradom kojim upravljaju. To će biti prvi znak ozbiljne promene u ovom gradu. Da vlast ima mrvicu demokratske kulture, kao što je nema, posle parlamentarnih i lokalnih izbora održanih 21. juna, iako se nije glasalo za vlast u Beogradu, neko iz sadašnje bi morao ozbiljno da se zamisli na legitimitetu, posle činjenice da je izlaznost bila samo 35 odsto. Da ne govorim o ucenama i pretnjama kojima su bili izloženi mnogobrojni glasači vladajuće stranke da izađu na ove, nazovi, izbore.

Beograd se ipak gradi, a jedno od većih naselja niče i pored Save. Da li se radujete "Beogradu na vodi"?

- Veliki manipulator kaže da u Savskom amfiteatru nema više pacova i zmija i da tamo niče najlepše naselje u ovom delu Evrope. I umesto da taj prostor bude ispunjen velikim parkom, kulturnim objektima i gradnjom niske spratnosti, dobili smo ruglo, nasumično zidanje zgrada koje, jedna sa drugom nemaju nikakvih dodirnih tačaka, ni u estetskom ni u funkcionalnom smislu. Nisam urbanista, niti arhitekta, ali vidim da to sa istorijom ovoga grada, kulturom našeg naroda i potrebama ljudi koji žive u njemu, nema, ama baš, nikakve veze. Uostalom, citiraću Jovana Skerlića: "Nisam kokoška da mogu da snesem jaje, ali umem da razlikujem šta je mućak", pa tako i u slučaju najvećeg rugla koje je zadesilo Beograd. 

U tom naselju, pored reke, gradi se i najveći tržni centar na Balkanu. Zar to nije divno?

- Vidim da ste danas vrlo duhoviti. Posebna priča je nalivanje betona na tom močvarnom zemljištu, kao i gradnja tržnog centra uz sam most Gazela. Niko normalan ne bi, gradnjom takvog betonskog čuda, dok se krećete mostom u smeru ka Novom Beogradu, zatvarao pogled na reku, niko drugi do onih koji se gade prirode i njene lepote. Nikad, istina je, ne treba reći – nikad, ali, moja noga tamo neće kročiti.

Osim Beograda na vodi, koja su najveća rugla u gradu?

- "Najružniji grad na svetu na najlepšem mestu na svetu". Ovako je o Beogradu govorio francuski arhitekta Le Korbizije. I nije čudo, nažalost, s obzirom da je Beograd kroz istoriju često razaran. I umesto da na svaku improvizaciju u njegovom razvoju stavimo tačku, srljamo i dalje. Tome, kao ni jedna do sada, posebno doprinosi ova vlast, dajući sebi za "pravo da ga menja", jer je to navodno u interesu njegovih građana. Nema konsultovanja sa strukom, ne sagledavaju se realne potrebe ljudi koji žive u ovom gradu, jedina mera svega je lični interes kroz, blago rečeno, sumnjive poslovne kombinacije. 

Pa zar oni od Beograda ne prave moderan grad?

- Oni uništavaju ovaj grad. Nestaju jedna za drugom vredne građevine, na njihovim mestima niču bezlične zgrade od stakla i betona, primera radi, umesto obnove zgrade u kojoj je bilo sedište policije, na kraju Ulice Kneza Miloša, izgrađena je neka kula bez duše, odrekli smo se glavne železničke stanice u korist nove koja nije završena i do koje se teško dolazi, voz za Crnu Goru polazi iz Topčidera sa neosvetljenih i teško pristupačnih koloseka… Gradnjom monumentalnih spomenika građanima se baca prašina u oči, poput najavljenog podizanja spomenika Stefanu Nemanji na trgu ispred nekadašnje Glavne železničke stanice. Klasična "skopljizacija" Beograda.

Kad bi bar poštovali rokove…

- Vlast nije u stanju da završi nijedan posao u roku koji je sebi sama odredila. Još se ne zna kada će biti završena rekonstrukcija jedne fizičke celine, koju čine četiri ulice, za koju vlast kaže da je rekonstrukcija četiri bulevara. Zbog nepoštovanja rokova Beograd je već dugo bez svoje popularne kružne tramvajske linije – "dvojke", jer se ne zna kada će biti okončani radovi u Kraljice Marije, 27. marta, posebno u Džordža Vašingtona i Cara Dušana, o izgradnji nove autobuske stanice, izmeštene u Blok 42, preko puta popularnog buvljaka na Novom Beogradu, da i ne govorimo. 

Da li znate da kocke na Trgu Republike svaku drugu noć krpe silikonom?

- Video sam i to, više puta. Trg Republike su ogolili, nakrivili ga. Alergični su na svako drvo u ovom gradu, pa se onda čudimo kada pri, iole, jačoj kiši imamo potopljene ulice, jer kanalizacija ne može da prihvati svu vodu, a sve je manje, zbog betonizacije grada, zemljanih površina koje bi upijale suvišnu vodu. Posebna stvar je nadziđivanje zgrada koje postojeća komunalna infrastruktura ne može da izdrži.

Ipak, mnogi Beograđani ćute, ponašaju se kao da je sve u redu.

- Najgore što samo doživeli od ove vlasti jeste to što je deo javnosti, kontrolom većine najvažnijih medija, ubedila da se pre nje u Srbiji, posebno u Beogradu ništa nije radilo, što je notorna laž. A tamo gde caruje laž, nema intelekta, duha i želje da se, zaštitom javnog interesa, radi zaista u korist građana. Vlast očekuje da joj se divimo, a prva nije spremna da ukaže na pozitvne primere onoga što je urađeno pre nje, dok su Beograd vodili neki drugi ljudi. 

Nevaspitanje i bahatost su prisutni na svakom koraku. Izgubio se duh starih običaja i vaspitanja.

- Ne prepoznajem grad u kome sam rođen. Od nepropisnog parkiranja, zauzimanja zelenih površina, nekulturnog ponašanja na javnim mestima, u vozilima javnog gradskog prevoza, do spremnosti da se zatre svaka zelena površina, da se ugrabi svako parče zemlje za neku svoju korist… Da se poseče svako drvo, da se posao završi preko veze, dobije lokal na atraktivnoj lokaciji, da ljudi od glasne muzike oka ne mogu da sklope iz ugostiteljskih objekata u neposrednoj blizina zgrada u kojima žive. Koliko god da je važna, u svim ovim slučajevima, dosledna primena važećih zakonskih propisa, još važnije je vladanje u duhu starih običaja i vaspitanja, kroz poštovanje nepisanih pravila ponašanja.

 Mnogo ljudi se doseljava u Beograd, treba im vremena da prihvate kulturu življenja u metropoli.

- U Beograd je svako dobro došao, sa koje god strane sveta da je krenuo. Jedino što očekujem od ljudi je da poštuju ovaj grad i da se tako prema njemu odnose. Verujem da su ljudi koji vole Beograd, pod naletom sveopšteg primitivizma, privremeno pritajeni i da čekaju trenutak da ih neka buduća vlast, sastavljena od časnih i poštenih ljudi, svojim ličnim primerom motiviše da se uključe u svakodnevnu borbu za kvaliitetniji i dostojanstveniji život u ovom gradu. 

Da li Vam nedostaju kafane i mesta okupljanja koja su nosila duh Beograda?

- Tridesetogodišnja tranzicija donela nam je i uništavanje kultnih mesta na kojima smo se okupljali, tu pre svega mislim na stare kafane, koje i posle svega što nam se dogodilo i dalje iščezavaju. Ne shvatamo da su one, u smislu turističke ponude, mnogo zanimljivije strancima od onih koje niču na sve strane, a kakve stranci imaju u zemljama iz kojih dolaze. Naravno, ne treba ih čuvati od zaborava zbog stranaca, već, pre svega, zbog nas samih.

Nekada su kafane bile konzumacija kulture.

- Naravno, u poznatim beogradskim kafanama sticali smo manire ponašanja, sedeli u društvu ljudi od kojih je imalo šta da se čuje i nauči. Koliko god da smo tehnološki napredovali, to ne sme da bude razlog da se tako olako odričemo sopstvene prepoznatljivosti. Zbog ličnih lukrativnih interesa ljudi iz, ne samo ove, a pogotovo sadašnje vlasti olako smo stara boemska mesta menjali za "unosnije kvadrate". Srž turističke ponude ne sme da bude jeftina i bučna noćna zabava na beogradskim splavovima, već duh i istorijsko nasleđe grada na razmeđu Evrope i Orijenta.