Mateja (8) ima cerebralnu paralizu, a Opština Čukarica ne dozvoljava izgradnju rampe za invalidska kolica

Matejina majka Dragana za Direktno.rs kaže da su se obratili opštini Čukarica povodom izgradnje rampe na ulazu u kuću, oni su izašli na teren i rekli da ne mogu da je dobiju, jer ne ispunjavaju uslove zato što žive u privatnoj kući.

- Živimo u kući, ali smo na prvom spratu. Nosimo ga već devet godina, još uvek imamo snage, ali ko zna šta će sutra da se desi, da li ćemo mi samo da padnemo u krevet, šta ako njegovi bata i seka ne budu mogli da ga nose? On mora da ide napolje, ne može da bude zatvoren u kući. Ima volje, zdrave reakcije, ljuti se, negoduje. Da živimo u zgradi mogli bi da izgrade rampu, ali ovako ne mogu - priča Dragana i pita se da li to znači da treba da prodaju njihovu kuću i da žive kao podstanari kako bi mogli da imaju rampu.

Priča ovog osmogodišnjeg dečaka počinje u operacionoj sali Narodnog fronta, kada su ga lekari vakumom izvadili iz materice njegove majke Dragane i, kako ona kaže, za ceo život ga oštetili.

- Punih devet meseci u mom stomaku bio potpuno zdrava i napredna beba. Nije prevremeno rođen. Otišla sam da se porodim u Narodni front, dva dana sam bila kod njih kada mi je pukao vodenjak. Nakon 38 sati od pucanja vodenjaka stavili su me na operacioni sto i porodila sam se prirodnim putem. Iščupali su ga vakumom koji ga je dokrajčio. Odmah su ga reanimirali preda mnom, sve četiri regije mozga su zahvaćene, posledica - cerebralna paraliza. Da sam imala carski rez ništa od ovoga se ne bi ni desilo. Prosto je njihova greška u pitanju. Porođaj je bio komplikovan u smislu da nisam imala kontrakcije, nisam se otvarala i to je dodatno trebalo da bude motivacija da me odvedu na carski rez - priča za Direktno.rs majka dečaka.

Lekari su, kako kaže, na njenoj otpusnoj listi napisali da je porođaj protekao u redu.

- To sam videla tek pre par godina kada sam je uzela, jer sam im pobegla iz porodilišta. Bio je najveća beba na neonatologiji gde se nalaze prevremeno rođene bebe. Rodio se kao normalna beba od 3.600 grama, u 41. nedelji, ali imao je takve povrede da nisu znali šta će sa njim. Imao je i bubrežnu insuficijenciju. Bio je sat vremena u Narodnom frontu. U trećem danu ga je preuzela Mirjana Raičević, neurohirurg iz Tiršove, jer je imao krvarenje u mozgu. Stabilizovao se tek kada je krenuo da pije moje mleko koje sam svaki dan nosila u bolnicu, te su mogli da ga operišu. Evakuisali su mu kefal hematon koji mu je pritiskao mozak. Na Intezivnoj nezi je bio 40 dana i kad je izašao imao je izmeštene ploče na glavi od vakuma koji ga je dokusurio. Posle su rekli da je bilo kasno za carski rez. Kasnije, jedina žena koja mi je pomogla tada rekla mi je "bio je petak, oni petkom polude" - navodi Dragana.

Kao pozitivnu stvar u ovoj tragičnoj situaciji, izdvaja to što je Mateja intelektualno očuvana osoba.

- Uspeli smo da i ga socijalizujemo. Išao je i u vrtić, doduše u razvojnu grupu, ali sve razume i sve kapira. Od drugog meseca vežbamo. Prvu godinu smo išli po raznim ustanovama, ali više ne idemo, jer ljudskost kog njih ne postoji. Jedna porodica nam je finansijski mnogo pomogla i tada smo krenuli da se borimo privatno i da istražujemo nove metode i tehnike i tada je Mateja krenuo stvarno da napreduje. U februaru sledeće godine puni devet godina. Nije počeo da sedi, puzi, nije prohodao - ispričala je Dragana, dodavši da je ekvivalent onoga što se njemu dogodilo teška saobraćajna nesreća ili udarac bejzbol palicom u glavu.

Na sve što mu se izdešavalo, Mateja je posle tri i po godine svog života dobio i epilepsiju, ali to ga ne sprečava da se igra sa drugom decom i svakodnevno uči.

- To se desilo kada sam ja bila šesti mesec trudnoće sa njegovim bratom. Na stranu svega što mu se dešava, garantujem da smo ga izvukli jer ga svuda guramo - ide na sve rođendane, u kupovinu, komplet porodica smo, ne izdvaja se ni u jednom smislu, non-stop je napolju i među ljudima. Mi smo pozitivni. Ranije nam je najbitnije bilo da samo prohoda, da može da sedne, progovori, ali više nismo za to. Sada nam je najbitnije da je živ, zdrav, da zna ko su mu roditelji, bata, seka. Na prvom mestu nam je da on bude dete. Uspeli smo da se izborimo i za kućnu nastavu, jer nismo hteli da ga dajemo u specijalnu školu, jer su uslovi katastrofalni i tamo bi propao. Krenuo je da uči azbuku i ima veliki potencijal što se tiče učenja. Takođe, igra se sa svojim batom i sekom, uskoro treba da nam stignu i neka kolica koja treba da ga vertikalizuju, ima i hodalicu za park - kaže Matejina mama.

Kako pomoći Mateji?

Za malog Mateju neophodno je da se prikupe sredstva za fizikalnu terapiju, elektrostimulaciju, logopedske tretmane, asistativnu tehnologiju i pomagala koja mu olakšavaju život. Naša misija je da pomognemo da Mateja ima dostojan život!

Pomozimo Mateji! Upišimo 27 i pošaljimo SMS na 3030. Njemu možemo pomoći uplatom na dinarski ili devizni račun, kao i putem linka e-doniraj.

Vaše malo je Mateji sve! Budimo humani!