Zašto se kaže pao sa kruške?

U srpskom jeziku postoji mnogo izraza koji na slikovit način opisuju ljudske osobine i ponašanja, a jedan od široko rasprosranjenog i možda najpoznatijeg izraza je definitvno "pao s kruške". Ovaj izraz se često koristi za opisivanje osoba koje se ponašaju naivno, glupo, ili su, jednostavno ne obavešteno.

Sa druge strane, kada neko želi da istakne da nije naivan ili lakoveran, može koristiti frazu "nisam pao s kruške". Ali, šta zapravo znači ova specifična rečenica i zašto baš kruška, a ne, recimo, jabuka ili trešnja?

Za razumevanje ovog izraza potrebno je zaroniti u bogatstvo srpskih narodnih verovanja i simbolike povezane s biljkama. Pa tako, u delu profesora Veselina Čajkanovića, "Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama", možemo pročitati da kruška ima posebno mesto u srpskoj kulturi i verovanju. Za razliku od jabuke, koja se često povezuje s pozitivnim simbolima, kruška nosi negativan prizvuk i smatra se "zlim drvetom", staništem veštica, zlih duhova i demona.

Interesantno je da su narodne priče prepune referenci na krušku kao mesto okupljanja demona, skrivanja veštica u njenim granama, te kao biljku koja privlači opasnosti, pa čak i smrt zbog svojih magijskih svojstava. Ovakva verovanja verovatno potiču iz drevnih vremena kada je kruška, prema Čajkanoviću, imala značajno drugačiji ugled, možda čak i kultni status u staroj religiji, pre nego što se doživljaj njenog simbolizma promenio.

Dakle, kada se kaže da je neko "pao s kruške", metaforički se sugeriše da se ta osoba našla u neželjenom društvu, među negativnim silama, što dovodi do njene smetenosti, zbunjenosti ili naivnosti. Ova fraza odražava duboko ukorenjeno verovanje da je kruška simbol mesta koje treba izbegavati, te da se mudrost i razboritost ne nalaze u njenim granama.