Ana Mirković: Ljubavlju, u kulturnoj i emocionalnoj revoluciji, do smene režima

Tako aktuelne događaje i zbivanja u svetlu studentske i opštenarodne pobune vidi psihološkinja Ana Mirković.

Ona kaže da danas jedne, sutra druge poruke; nabusitost, osornost, agresivnost, bes, govor mržnje i velika količina panike, frustracije i pretnji… dakle sve ono što se, kako smatra, nikako ne bi smelo očekivati od čoveka na toj poziciji… karakteriše našu realnost, ali s druge strane naglašava i da to dodatno mobiliše ono najlepše što su studenti poslednjih meseci probudili u ljudima – solidarnost, empatiju, veru, nadu, ljubav.

- Režimu ne vredi ništa jer sloboda nezadrživo i nezaustavljivo grabi ka svom cilju, a raširenih ruku je čekaju pobunjeni građani na ulicama Srbije. Nadam se da će u ovoj kulturnoj i emocionalnoj revoluciji prvi put doći do smene jednog režima – samo ljubavlju - navodi Mirkovićeva za portal “Simptom”.

Poručuje da je potrebno jedinstvo i solidarnost svih antirežimskih elemenata u odbrani slobode i elementarne pravde, čiji su studenti svakako “najprestižniji deo”, jer je vlast, kaže, nepredvidiva i spremna samo i isključivo na produbljivanje represije, ali se ne usuđuje da prognozira trajanje čitave priče “oslobođenja Srbije”.

- Važno je naoružati se strpljenjem i čeličnim nervima. Jedno je sigurno, opštenarodni bunt toliko je veliki da ovaj nakaradni i prodiktatorski sistem nema nikakvih šansi da opstane dalje - poručuje Ana Mirković.

Studenti probudili nadu i pokrenuli društvo 

Upitana šta govori o društvu, kada studenti na praktično svakom koraku kojim po Srbiji hode, bivaju dočekani uz suze, poput ratnih oslobodilaca, ona kaže da su ljudi počeli da gube nadu “da je smena jednog ovakvog režima, koji ne počiva ni na jednom demokratskom principu, uopšte moguća”.

- Ta tama je bivala sve mračnija i mračnija i ljudi su uvideli da na izborima ne može da se pobedi jer je sve zablokirano (izborne krađe, nameštanja, kupovina glasova, pritisci, lažna prebivališta na lokalu itd.); da se mediji gotovo ne mogu osloboditi, i onda, u toj nekoj racionalizaciji sopstvene nemoći, počeli smo da govorimo da je tako i drugde u svetu, da nigde nije dobro, da je svuda neki mrak itd. Međutim, dogodili su se studenti”, objašnjava Ana Mirković, napominjući da kad oni, ali i srednjoškolci pešače, dešava se jedan trenutak “u kome se vraća ogromna količina nade, da možemo živeti u normalnoj zemlji.

Dalje naglašava da suze i emotivni naboj kod ljudi dolaze iz dva izvora: prvi je frustracija – što se sami nismo potrudili malo ranije i “što smo pristali da budemo poniženi, potlačeni, od strane jednog tako lošeg odabira ljudi”, a s druge, “obuzima nas milina što ta i takva deca, koju smo odgajali, pokazuju nadljudsku spremnost i napore, veliku odvažnost i odlučnost…”

- Kada svi oni dođu u kontakt sa onima koji više od decenije žive u totalnom mraku, stvara se čarolija ‘deljenja nade’, kao i povratka ideje da ovaj mrak nije i naša konačnost, i da se svetlošću može oterati tama. Otuda takve reakcije - pojašnjava ona.

Protestni bunt sve veći 

Na pitanje smatra li da smo u završnoj fazi odbrane elementarnih načela slobode, pravde, istine… Mirkovićeva ističe da bi volela da je tako.

- Bilo bi dobro da je ovaj maligni i toksični režim u finalnoj fazi odlaska. Ali kako su se pokazali kao nepredvidivi, budući da su sve samo ne demokratski definisan sistem koji bi na jedan ovakav pritisak odgovorio na određen, poželjan ili logičan način, čitava situacija možda i potraje. Ono što je važno jeste da se protokom vremena ne rasplinjuje energija i ne gubi snaga. Takođe, deluje da ne samo da se ne osipa broj svih onih koji protestuju nego da je bunt sve veći, uz sve više energije i odlučnosti - podvlači Mirkovićeva.

Ana Mirković je psiholog i osnivač “Instituta za digitalne komunikacije”.

Bila je scenarista i voditelj serijala “Porodična mreža”.