Danas je Velika subota, drugi dan hrišćanske žalosti: Ovako se obeležava, a šta nikako ne treba raditi

Velika subota je dan koji je, prema verovanju, Hrist proveo u Hadu, zato se ovaj dan provodi u tišini bez bogosluženja, a prva uskršnja liturgija služi se u ponoć.

Veruje se da je Hrist bio tog dana telom u grobu, a duhom u Hadu. Na poslednji dan nedelje stradanja i smrti vernici celivaju plaštanicu na simboličnom Hristovom grobu koja se na Veliki petak svečano iznosi pred pravoslavne oltare.

Svake godine na Veliku subotu, na dan između golgotskog raspeća na Veliki petak i Vaskrsa sina Božjeg u nedelju, pred pravoslavni Vaskrs, održava se ceremonija starija od 12 vekova.

U hramu Svetog Groba u Svetoj zemlji već vekovima jerusalimski patrijarh uznosi ugašeno kandilo koje se samo pali i taj oganj prenosi na sveće okupljenih vernika, a oni dalje svojim bližnjima i u svoje hramove.

Sprema se i čisti kuća, farbaju jaja

U kućama se završavaju neophodni poslovi oko dočeka velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, priprema odeća. Ko nije obojio jaja i to ujutru završava, pre izlaska sunca.

U pojedinim delovima zemlje mesi se kolač vaskršnjak. I dalje se strogo posti, na vodi. Propisano je suhojedenje, odnosno ne jede se kuvana hrana.

Stari veruju da se na današnji dan obavezno treba učiniti neko dobro delo ili udeliti milostinja siromašnima. Veruje se da će se to višestruko vratiti dobročinitelju.

Na Veliku subotu se ne radi u polju i ne rade se nikakvi ručni radovi.