Da se nikad ne zaboravi! Na današnji dan se desio jedan od najvećih zločina - MASAKR U KRAVICI

Ranislav Perić, ispred udruženja građana "Mlakva" koje je i nastalo iz duboke želje i potrebe da Kravica ponovo procveta i postane mesto koje pruža kvalitetan život stanovništvu, priča o svirepom zločinu za koji niko 32 godine nije odgovarao. Suočeni sa izazovima smanjenja broja stanovnika, Ranislav je odlučio da preduzme konkretne korake ka stvaranju bolje budućnosti u ovom mestu.

- Nažalost, na današnji dan 1993. godine, nasvetiji dan u pravoslavlju, srebrenički muslimani ili bošnjaci pod vođstvom Nasera Orića, negde oko 3.000 njih je napalo Kravicu i na današnji dan je pala Kravica. Oni su bili u zaštićenoj zoni i celom 1993. godinom je bila napadana, s vremena na vreme i podnosila je žrtve. Sama Kravica ima oko 159 poginulih ljudi. To je ukupan broj žrtava - rekao je on i dodao:

- Posle Nove godine 1993. kompletna ofanziva je trajala sve do Božića. Kravica se branila i niko nije mogao da joj pomogne ni iz pravca Zvornika, ni iz Bratunca. Jedini put je vodio prema Drini i oni su se branili koliko su mogli - borci, civili, stanovništvo. Nažalost, na Božić je ceo dan bio pod opsadom i kasno u noć je Kravica pala. Zapaljeno je oko 600 kuća i taj dan je poginulo 48 ljudi. Od toga su 90% ljudi koji su branili Kravicu, ostalo su žene, deca, starci. Tek dve godine kasnije, tačno 1995. godine se desila Srebrenica - priča Perić.

Njegova misija je jednostavna: vratiti život i energiju u Kravicu kroz projekte koji ne samo da poboljšavaju infrastrukturu, već i obogaćuju društveni život.

- Nažalost, posle 32 godine nije se previše ljudi vratilo, ali da ne budem ni sebičan, mojim dolaskom i organizacijom napravili smo organizaciju, prošle godine smo napravili ambulantu koju smo imali od 50-te godine, pa sve do Božića 1993. i tu su i ostali neki borci koje su zapalili i nisu ni nađeni. Prošle godine smo našim sredstvima sredili, pa smo ove godine posadili 159 platana, za 159 poginulih ljudi iz Kravice. Organizujemo trku koja se zove "Drina trail" za 159 poginulih Kravičana. Nažalost, tolike kuće su spaljene, nisu obnovljene, država nije baš mnogo vodila računa da se pomogne stanovništvu da se vrate, ali opet u svoj nesreći deo stanovnistva iz Kravice, završio je u Bratuncu, pa je to opet, relativno blizu, pa i dolaze ovde - ističe Ranislav i naglašava:

- Slavi se Božić u Kravici, ima crkva, ima i škola. Tačno šezdeset dvoje dece idu u obrazovnu ustanovu, a nekad je bilo preko hiljadu. Niko nije kažnjen za zločin koji se desio. Niko odgovarao za to nije. Znate, to je najteže što ovom narodu pada. Oni pričaju o nekim tamo kasnijim stvarima koje su se dogodile, ali niko ne priča pre toga šta se dogodilo i niko ni za šta nije odgovarao. Zločinci koji su bili, da li mudžahedini ili neki drugi koji su odsecali glave i noge u Srebrenici i svašta radili, niko za to nije odgovarao i to najviše boli ovaj narod.

Perić ističe da se stanovništvo Kravice oseća zapostavljeno:

- Tako se osećaju i sa pravom. U Kravicu tačno 32 godine ništa uloženo nije, ništa nije urađeno. Povratkom nas nekoliko ovde koji svojim sredstvima nešto radimo, inače država kao država ništa konkretno nije uradila. Ja sam uradio projekat puta koji treba da ide od Kravice prema Zbegu, gde je izbeglo oko hiljadu ljudi, ako je i više. Pa sam pripremio ceo projekat i predao, ali, nažalost, nemaju novca da to urade, a mi se dovijamo kako umemo - kaže Ranislav.

Veliko čojstvo i junaštvo potiče iz ovog mesta:

- Hoću da vam kažem, zaista je Kravica veliko stradanje doživela i u Drugom svetskom ratu. Oni su u jednom danu zapalili 36 žena i dece. To je katastrofa jedna. Oko 600 boraca u Drugom svetskom ratu je poginulo samo iz Kravice i nije se vratilo u svoje ognjište. Znači, Kravica je veliko stradalište još iz Drugog svetskog rata. Takođe, 50 solunaca je imala Kravica. Tačno 2.500 boraca je krenulo iz Kravice u Drugom svetskom ratu da brani državu i 600 se nije vratilo svojim kućama. Ponavljam, najviše boli Kravičane zato što niko nije odgovarao za zločin koji se desio u Kravici na Božić.

Danas Ranislav priča kako izgleda život u Kravici.

- Do pre dve godine ljudi su uglavnom pričali o tome - ljudi su ubijeni, nemaju volju da ostanu ovde. Jedino što dolaze na groblje i u crkvu i to je to. Pojavljivanjem nas koji smo organizovali turnire, pa planinske trke, pa sadimo, ljudi počinju da veruju da postoji neko ko će da vrati život u Kravicu. Svake godine se obeležava taj dan. Ove godine je to bilo 5. januara, bio je premijer Republike Srpske, kao i dosta ljudi. Oni stalno pričaju, ponavljaju priču, ali ništa se konkretno ne čini. Znate šta, ovde su poginuli ljudi braneći svoje ognjište, nisu oni išli u napad gde su deset puta jače snage bile od snaga koje je predvodio Naser Orić. Vasin srpstva je Kravica, to je bilo čisto srpsko mesto. Njima je bio cilj upravo to da se desi i sada pevaju pesme kako nema Karađorđa da ga dočeka, znate kakve pesme pevaju o Kravici? Tuga - zaključuje Perić koji ističe da su projekti tek početak njihovog puta ka sveobuhvatnom razvoju Kravice.

Svaki korak koji preduzmu prožet je ljubavlju i posvećenošću prema ovom mestu i ljudima koji tamo žive. Njihovo udruženje nije samo grupa ljudi, već porodica koja raste, razvija se i povezuje. Svaki novi član donosi sa sobom nove ideje, perspektive i mogućnosti da Kravica ponovo živi, a nastradali pronađu mir.