Kako konji pomažu u lečenju dece

Hipoterapija je lečenje uz pomoć konja, koja je posebno značajno za decu sa smetnjama u razvoju, jer im ona često pomaže da prohodaju, ali i da razviju emocije. Tako se konjima poveravaju, gde im oni postaju prijatelji.

Hipoterapeut Nataša Biorac kaže da, iako hipoterapija nije „čarobni štapić“, dešavalo se da za samo nekoliko meseci od početka terapije, neko i prohoda.

„Dešavalo se da nakon samo nekoliko meseci, neko i prohoda“
- Iako hipoterapija nije čarobni štapić, i potrebno je da se kombinuje sa drugim terapijama, dešavalo se nekoliko meseci od početka sprovođenja hipoterapije, da korisnici sa cerebralnom paralizom prohodaju. Takođe, imali smo situaciju da osobe nakon nekoliko dolazaka na hipoterapiju, nakon trauma i dugotrajne imobilizacije, ostave štake i počinju samostalno da hodaju - opisuje Biorac iskustvo onih sa kojima je radila.

Koliko je terapija značila deci sa smetnjama u razvoju, objasnila je i Nevena Simić iz „Potkovice“, rakavši da se radi o posebnim trenucima.

- Jedan od posebnih trenutaka u terapiji je kada dete iz invalidskih kolica postavite na konja i ugledate njegovu radost, zbog mogućnosti da oseti i doživi pokret hoda uz konjske korake. Uspostavljanjem odnosa, produbljuje se kontakt sa konjem, pa često prisustvujemo razgovoru, poveravanju tajni, davanju obećanja, jer kako mališani kažu a mi potvrđujemo, konj je prijatelj od poverenja - navodi ona za N1.

Najznačajniji rezultati, kaže Boirac, postižu se dva meseca od početka terapije, a kratkoročni su često vidljivi i nakon prve terapije.

Neophodna dozvola lekara i tim stručnjaka
Važna napomena sagovornica N1 je da roditelji sa decom ne mogu samostalno otići do udruženja i prijaviti se za terapiju, već je neophodno da lečenje bude preporučeno od strane lekara. Potrebno je voditi računa o bezbednosti terapije, gde je neophodno da se prethodno ostvare određeni preduslovi.

Biorac kaže da je neophodno imati konja odgovarajućeg temperamenta, bezbedno okruženje i strategije za postupanje ukoliko dođe do rizične situacije. Takođe, kako navodi naša sagovornica, za terapiju nije dovoljno da pored pacijenta bude prisutna jedna osoba u pratnji, već ceo tim – hipoterapeut, vodič, konj, i po potrebi asistent terapeuta.

Kome je lečenje uz pomoć konja namenjeno?
Radi se o terapiji u kojoj se koristi jahanje tj. kretanje konja kao način za poboljšanje mentalnog i fizičkog zdravlja, navode Biorac i Simić.

Namenjena je, ističe Biorac, pre svega neuromišićnim disfunkcijama, poput cerebralne paralize, tumora i trauma mozga i kičmene moždine, moždanog udara izazvanog ishemijom, multiple skleroze, ali i pojedinim postraumatskim stanjima nakon imobilizacije.

- Savremeni koncept hipoterapije fokusira se na upotrebi pokreta konja za lečenje ljudi sa mentalnim ili fizičkim invaliditetom, kao i emocionalnim traumama. Konji su izuzetne terapijske životinje zbog svojih pojačanih čula, posebno njihove svesti o neverbalnim znacima i energiji - navodi Simić.

Konj može reagovati, kako kaže, tako što ne želi da radi sa nekim ko može da nosi bes ili strah.

- Konji su veoma perceptivne i intuitivne životinje, sposobne da odražavaju emocije i ponašanja onih oko sebe. Ovo omogućava učesnicima da steknu uvid u svoja emocionalna stanja i međuljudsku dinamiku kroz reakcije i odgovore konja - dodala je ona.

Sagovornice navode da je lečenje uz pomoć konja, kao važan vid terapije, u Srbiji prepoznato pre 13 godina. Danas je u Beogradu, Novom Sadu kao i pri konjičkim klubovima u manjim gradovima moguće pronaći ovaj vid terapije.

Šta je potrebno od papira i kako izgleda lečenje
Za roditelje koji možda, dok čitaju ovaj tekst, razmišljaju o tome da li da svoje dete pošalju na ovaj vid terapije, sagovornice N1 objašnjavaju i kako ceo proces izgleda.

Prvi sustret odvija se u ordinaciji, gde se vrši pregled dokumentacije i testiranje, objašnjavaju naše sagovornice. Potrebno je poneti sve medicinske izveštaje, kako kažu, koji upućuju na osnovno stanje kao i dodatne probleme ili bolesti. Važno je i da se porodica informiše o pravilima, kako da se ponašaju u blizini konja, kao i da potpiše dokument za prihvatanje odgovornosti za učestvovanje u lečenju.

Sama terapija, navode one, prilagođava se svakom detetu individualno, po osnovu medicinskih izveštaja.

Nakon toga sledi upoznjavanje sa konjem i timom, gde se sve odvija u štalskom prostoru. - Hipoterapija traje najčešće pola sata, a kod dece mlađe od četiri godine i progresivnih stanja, poput multiple skleroze i spinalne mišićne atrofije, indikovano je kraće trajanje - navodi hipoterapeutkinja Biorac.

Pored konja tu su i psi, delfini i mačke
Konji nisu jedini način za lečenje dece sa smetnjama u razvoju uz pomoć životinja.

Simić navodi da u ovome pomažu i delfini, psi i mačke.

- Terapijske životinje su česti posetioci bolnica za decu i odrasle i domova za stare. Mogu se koristiti za pomoć ljudima sa širokim spektrom izazova, od pomaganja u izgradnji komunikacijskih veština kod autizma do upravljanja tugom, gubitkom i stresom kod starijih osoba - objašnjava sagovornica N1.

Ipak, kod nas se, za sada, ovakav tip terapije odvija samo uz pomoć konja, zaključuje ona.