Kobna tuča koja je promenila život Žarka Lauševića

Podsetimo, Žarko Laušević i njegov brat Branimir su učestvovali u tuči u blizini podgoričkog lokala "Epl", tokom koje je Žarko iz svog pištolja CZ-99 ubio Dragora Pejovića i Radovana Vučinića, a teško ranio Andriju Kažića. Na suđenju je osuđen na 13 godina zbog dvostrukog ubistva.

Ta je presuda, nakon žalbi, potvrđena 1994. godine. Kaznu je izdržavao u Spužu i Požarevcu.

Nakon poništavanja presude od strane Saveznog suda, na novom kojim je predsedavala sudija Svetlana Vujanović, kazna mu je februara 1998. godine preinačena na četiri godine zatvora zbog dvostrukog ubistva u prekoračenju nužne odbrane.

Selidba u SAD nakon izlaska iz zatvora

Budući da je u tom trenutku već odslužio četiri i po godine, pušten je na slobodu. Ubrzo nakon toga je napustio zemlju i nastanio se u Njujorku u SAD. Vrhovni sud je 30. marta 2001. godine tu odluku poništio i preinačio je na 13 godina zatvora.

Trećeg jula 2009. godine je saopšteno da je Laušević uhapšen u Sjedinjenim Američkim Državama zbog boravka u SAD bez vize i da se razmatra njegova ekstradicija Srbiji po međunarodnoj poternici koja je raspisana 2002. na zahtev Trećeg opštinskog suda u Beogradu. 14. septembra sud u Njujorku doneo je odluku o ukidanju pritvora Lauševiću.

Pomilovao ga je predsednik Srbije Boris Tadić 2011. godine, na osnovu bilateralnog sporazuma između Srbije i Crne Gore koji predviđa da osuđeni izdržava kaznu u zemlji čiji je državljanin.

Detalji tragedija koja je obeležila Žarkov život

Žarko Laušević je napisao knjigu "Godina prođe, dan nikad" u kojoj je opisao detalje tragedije koja mu je obeležila život.

- Te večeri odlučili smo da, pre nego što odemo na spavanje u sestrin stan, nešto pojedemo i popijemo po pivo. Svratili smo u kafić gde sam, kada smo naručili jelo, pitao konobaricu: "Kakva je ovo galama?" Čula se neka buka. Mladić koji je sedeo na zidiću kafića upitao je: "Šta je bilo, momak?" Kazao sam: "Ništa, sve je u redu" - objašnjavao je Laušević u odgovoru na optužnicu šta se dogodilo kobne večeri i dodao:

- Ovakav dijalog je ponovljen drugi, pa treći put. Nisam učinio ništa što bi moglo da isprovocira svađu. Prišao je još jedan momak i ja sam udaren. Guran sam, vučen, udaran… Za trenutak sam izgubio svest. Sve se, procenjujem, zbilo za najviše pola minuta. Sećam se samo delova događaja, jer mi je u glavi bilo sve pomešano. Osećao sam da mi se torba koju sam u poslednje vreme uvek nosio preko ramena i u 

kojoj je bio pištolj - otima. Uspeo sam da izvučem oružje, repetiram, ali napad nije prestao. Pucao sam ne znam koliko puta. Imao sam užasno osećanje straha - dodao je on tada.

Laušević nakon tog događaja nije snimao, niti igrao u pozorištu više od 15 godina, a onda se na male ekrane vratio u filmskom ostvarenju "Smrdljiva bajka", potom i u seriji "Senke nad Balkanom".