Majka Andrije ubijenog u "Ribnikaru“: Muzika je bila njegov život

Andrijina majka Suzana Čikić kaže za RTS da je bio veselo dete.

- Bio je neponovljiv, poseban. Uvek je bio zainteresovan za sve, od najmanjih nogu. Voleo je da istražuje. Sećam se, žena koja ga je čuvala pre nego što smo ga upisali u vrtić je rekla kako se pomalo pribojava te njegove zainteresovanosti, da li će uzeti nešto što ne sme. I onda smo mi objašnjavali kako on sme sve, sem onoga što bi moglo da ga povredi - kaže Suzana.

Ističe da je Andrija voleo da se druži, kao i da je uvek želeo da ima brata ili sestru, ali da ih nažalost nije imao.

- Ali je zbog toga bio posebno osetljiv i brižan prema mlađima. Nekako se uvek zaštitnički prema njima postavljao. Imao je stav u svemu. Osećaj za pravdu. Umeo je da dâ i da primi ljubav. Od te ljubavi koju smo mi u porodici imali, mi sada živimo - ističe Andrijina majka.

„Ljubav prema muzici rodila se baš sa njim“

Andrija je posebnu ljubav gajio prema muzici. Njegova majka kaže da se ta ljubav u njihovoj porodici rodila baš sa njim.

- Mi u porodici svi volimo muziku. Suprug i ja nemamo muzičko obrazovanje, ali ja sam kao devojka svirala klavijature, suprug gitaru. I Andrija je rastao uz muziku. Andrija je slušao muziku još dok sam ga nosila u stomaku. Ja sam volela da se relaksiram uz muziku i sve smo radili zajedno, čak i tada. Često sam stavljala slušalice na stomak i zajedno smo slušali neke kompozicije koje su meni prijale, a videla sam i njemu. Kasnije su ga te kompozicije smirivale i uspavljivale kada se rodio - kaže Andrijina majka.

Ističe da su veoma brzo shvatili da on zaista sluša muziku.

- Sa tri godine je bio u stanju da više puta traži da pustim istu numeru. Vrati, pusti mi još jednom. I onda su prijatelji koji su završili muzičku akademiju rekli: pa on stvarno sluša muziku, obratite pažnju na to - objašnjava Suzana.

"Muzika je bila njegov život, on je živeo muziku“

Roditelji su to prepoznali i Andrija je krenuo u muzičku školu već sa šest godina. Počeo je da svira klavir i tokom obrazovanja osvojio je brojne nagrade, bio je đak generacije osnovne muzičke škole.

- Muzika je bila njegov život. On je živeo muziku stvarno. Ja sam čak pre tragedije pomislila da ga možda mi kao okolina malo vučemo u taj svet muzike zbog talenta koji ima. I onda sam ja u jednom momentu rekla, Andrija, ti znaš da imaš dar, ali ne moraš da se baviš muzikom. Možeš se baviti čime god želiš, ti imaš i neke druge talente. On je rekao, da mama, ali muzika mi je ovde, akademija je ovde, a sve ostalo je malo ispod - ističe Suzana.

Sa šest godina je krenuo u pripremni razred, a na jednom javnom času je majku molio da ga pusti da nakon izvođenja njegovih drugara malo svira.

- I odsvirao je neku pesmicu koju smo mi vežbali kod kuće, tako ga je primetila profesorka i od tada su njih dvoje tim - kaže Suzana.

Peković: Cilj takmičenja da se ime Andrije Čikića nikada ne zaboravi

Nije samo svirao, Andrija je i stvarao i komponovao. Upravnik Kolarčeve zadužbine Aleksandar Peković kaže da je Andrija bio mali renesansni čovek.

- Zaista, sada kada u ovim mesecima nakon te tragedije razmišljamo i sagledavamo čitavu stvar i naravno bavimo se Andrijinim likom sa ciljem da se njegovo ime nikada ne zaboravi, zapravo nam govori sve u prilog tome da je on bio zaista jedan mali renesansni čovek. I u tom smislu je i naša kompozitorka Ana Krstajić, u prvim danima nakon događaja za ovu kompoziciju ‘Emocije’, koja je obišla čitav svet, napravila aranžman za simfonijski i za gudački orkestar - navodi Peković.