Zdravko 3 meseca spava u autu ispred Doma zdravlja

Zdravku ipak pomažu komšije, koju su se nakon objave na Facebooku okupili i u kratkom roku doneli gorivo ne bi li mogao da se greje, kao i hranu i piće kako bi lakše dočekao petak, piše Jutarnji list.

Na Facebooku se danima širila priča o meštanima koji pomažu čoveku koji na hladnim temperaturama provodi noći spavajući u automobilu.

Zdravko u svom automobilu čeka na Dom za odrasle osobe još od septembra, kada je izašao iz zatvora. Njegove navode o ranijim kažnjavanjima ekipa Jutarnjeg nije mogla da proveri, ali tvrdi kako je pre izlaska iz zatvora njegov smeštaj trebalo da bude dogovoren.

Život na ulici nikada nije mogao da zamisli. Inače rodom iz središnje Bosne, Zdravko u Zagreb dolazi još kao mladić. Školovao se u saobraćajnoj školi, a nakon završetka počinje da radi kao vozač tramvaja. Govori kako je 31 godinu živeo sa ženom, odškolovao dvoje dece i da je život provodio u miru. Međuti, kako tvrdi, sve se promienilo nakon saobraćajne nesreće.

- Doživeo sam taj sudar 1993. godine. Neko je krivo okrenuo skretnicu i došlo je do direktnog sudara dva tramvaja. Taman sam išao u garažu, smena je trebalo da se završi. Sve mi je stradalo tada, i kičma i noga, ali mi doktorka nije dala papire za invalidsku penziju. Sin mi je tada imao mesec dana, nisam još mogao u penziju - govori za Jutarnji list Zdravko.

Nakon objave u Facebook grupi Jarun Moj Kvart, mnogo je ljudi odlučilo da dođe i ostavi pokoju stvar i porazgovara sa Zdravkom (53).

Iako mu je neugodno da prima poklone drugih ljudi, govori kako je uvek raspoložen za razgovor. Mnogi su još u utorak uveče počeli da dolaze. Nakon toga, kako kaže - uvek neko zastane. Svako ko dođe donose mu benzin za automobil, ponešto hrane i čaja. Jedan čovek mu je, dok je razgovarao sa novinarima, doneo i novac.

- Uzmite samo, meni neće mnogo pomoći, vama zasigurno hoće - rekao je čovek koji je odlučio da pomogne Zdarvku.

- Ipak se isplati biti dobar u životu, sve se to vrati. Ko bi rekao da ću ovako završiti i da će mi toliko dobrih ljudi pomoći, stvarno ne znam šta da kažem. Hvala im svima - završava Zdravko.