Pismo brata Siniše Mihajlovića: Hvala i onima koji nisu izjavili saučešće i došli na sahranu

Dražen Mihajlović ovim putem poslao je poslednji pozdrav Siniši. Naglasio je da on i porodica nikada neće zaboraviti podršku koja je data sa svih strana. Od Mihajlovićevih saigrača, kolega, saradnika, prijatelja, poznanika...

Otvoreno pismo Dražena Mihajlovića, koje je dostavljeno Kuriru prenosimo u celosti:

Nikada reč ne može da opiše tugu, nikada rečenica ne može da iskaže pravu bol. Ko ovakav gubitak oseti, zna šta su bol i tuga. Bol onaj najgori, tuga ona najveća. Izgubili smo naše svetlo, stub naše kuće i naših života, našeg brata, sina, supruga, oca i dedu. Svesni smo da Siniša nije bio samo naš i da su ga i srpska i italijanska nacija smatrale svojim i zato osećamo da u ovom bolu nismo sami. Fudbalski svet koji smo videli, narod i podršku, zasigurno govore koliko je bio veliki. I za fudbal i za narod. I za Srbiju i za Italiju. I kao igrač i kao trener.

Želim da se ispred porodice Mihajlović zahvalim i izrazim duboko poštovanje svima koji su nam uputili reči ohrabrenja i saučešća, svim srpskim, italijanskim i evropskim medijima, svima iz sveta fudbala, Sinišinim saigračima, kolegama, saradnicima, prijateljima, poznanicima, svima koji su ga voleli i poštovali i u čijim mislima je bio tokom njegove duge i naporne borbe. Vašu podršku nikada nećemo zaboraviti.

Za trenutak su se ujedinile dve crkve na tome posebnu i neizmernu zahvalnosti iskazujemo patrijarhu Porfiriju koji je dao saglasnost vladiki Andreju Ćilerdžiću da održi opelo. Patrijarh lično je dao odobrenje da se napravi pravoslavni krst kako bi bio dopremljen u Rim.

Posebnu zahvalnost izražavam predsedniku Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije na neizmernoj podršci koju smo imali od njih. Ambasadi Srbije i Ambasadi Srbije pri Svetoj Stolici. Takođe, ambasadorki Crne Gore u Rimu Mileni Šofranac Ljubojević.

Hvala rukovodstvu Crvene zvezde na čelu sa Zvezdanom Terzićem i Svetozarom Mijailovićem koji su nam još jednom pokazali koliko je naš Siniša neotuđiv deo crveno bele porodice.

Sve boje i timovi bili su ujedinjeni u našem bolu. U ovoj utakmici zvanoj borba za život navijali su svi kao jedan. Hvala navijačima Crvene zvezde, podjednako Partizana koji su mu odali počast. Ništa manje i navijačima Lacija, Bolonje, Intera, Rome, Sampdorije, Milana, Fiorentine, Torina…

Delu delegacije FSS koji je došao na poslednji ispraćaj našeg Siniše. Jedino ostaje nejasno zašto se nisu udostojili da izjave saučešće članovima porodice i pruže reči utehe.

Zahvaljujemo se čak i onima koje je moj brat smatrao velikim prijateljima i učestvovao u stvaranju njihovih karijera, a koji se nisu pojavili na sahrani niti izjavili saučešće porodici. Njima na čast.

Hvala zemlji Italiji koja je upriličila ispraćaj dostojan najviših državnih činovnika i time još jednom pokazala da je za njega drugi, a sada i večni dom.

Na kraju, hvala do neba mojoj snaji Arijani. Ženi koja je lavovski sa mojim bratom vodila ovu borbu od prvog do poslednjeg dana. Samo nas dvoje znamo kroz šta smo prošli i koliko nas je ova bol učinila jačim i jedinstvenijim.

Pamtimo Sinišu onakvog kakav je bio, a bio je veliki. Nije samo bio, nego je i ostao. Nikada zbogom, samo doviđenja dragi moj brate.

Dražen Mihajlović