Da se ne zaboravi: Milica Rakić bi danas imala 26 godina

Na dan pogibije nacrtala je cvetiće i crtež zalepila na zid. Te večeri oglasila se vazdušna opasnost nad Beogradom. NATO avioni su ponovo stizali da seju smrt.

Bilo je kasno veče, 21.45 sati. Milica je bila u kupatilu, na noši, dok je mama Dušica u sobi spremala krevetić za spavanje. Vrata kupatila su bila otvorena.

- U daljini su odjekivale NATO bombe. Plašila se moja devojčica. 'Mama, požuri. Dođi da me čuvaš', rekla mi je Milica, a onda, prasak - ispričala je ranije majka Dušica.

Začula se detonacija, lomnjava stakla i kupatilskih pločica, fasade, a Miličin tata Žarko je zatekao dete bez svesti. Svuda oko nje bila je krv. Probao je da je spase. Uzeo ju je u naručje, sjurio se niz stepenice, pa u automobil, odvezavši je do Zemunske bolnice. Dežurni lekari su je primili.

Rupe od gelera na fasadi zgrade i danas su vidljive. Roditelji ih ne diraju, tamo stoje kao nemi podsetnik na ovaj zločin.

- Želeo sam da tužim NATO zbog ubistva moje Milice, ali mi je tadašnji ministar spoljnih poslova to zabranio. Izlazimo svakog 17. aprila na groblje da obiđemo naše dete i potom nastavljamo da živimo. Koliko-toliko normalno - rekao je Miličin otac ranije.

Lik trogodišnje tragično nastradale Milice Rakić nalazi se i na freskama u tri manastira. Jedan od njih je izvan granica Srbije, čak u Trebinju u manastiru Tvrdoš. Preostala dva su manastir Tresije na Kosmaju i u manastiru Vevedenja Presvete Bogorodice na Senjaku.

Za Milicom su ostali roditelji, stariji brat i mlađa sestra.