"OVO MORA DA SE MENJA" Ispovest profesora: Kako me je Srbija odbila

Profesor Jovanović se obratio putem društvenih mreža, gde je opisao kroz šta je sve prošao, kako ga je Srbija odbila, ali i zašto će na izborima 3. aprila glasati protiv Srpske napredne stranke.

Obraćanje Srđana Jovanovića na Tviteru vam prenosimo u celosti:

"Kako je mene Srbija odbila? Inspirisao me je Nebojša Zec. Pa... Završio sam Filološki fakultet, davno, 2006. Bio sam najbolji na smeru. Hteo sam da nastavim kao asistent. Profesor Rajić je vodio odsek skandinavistike i sam je bio blokiran milion puta.

Nisu mu dozvolili da proširi odsek, nije bio politički podoban. Šanse nisam imao da nastavim na Filološkom. Iskreno su mi rekli. Upisao sam bilo šta van zemlje, negde gde se iole vredi truditi, makar malkice meritokratije.

Upisao sam magistarski iz evropskih studija u Češkoj. Sa sve stipendijom. Završio za tri semestra umesto četiri, ocena 1.0 (u Češkoj to je desetka). Napravio glupost vrativši se za taj dodatni semestar u Srbiju, da "probam" nešto. Nije vredelo. Nije važno. Idemo dalje.

Upisao doktorat u Češkoj, ovog puta iz istorije. Iz milion razloga. Moram sam da učim iznova ceo taj "free semestar", da pokrijem šest godina učenja istorije za jedan jedini semestar. Uspeo. Upisao doktorske. Opet sa sve stipendijom. Završim i to za ispod četiri godine.

Opet probam nešto u Srbiji. Odem u Balkanološki institut SANU. Predsednik istog, tada Bataković, koji je inače "tražio" istoričare, rekao mi je 2013. kako treba da sačekam da se formira ona "druga" Vučićeva vlada, da vidim ko će biti ministar prosvete, da ga "cimnem" za rukav.

Naravno, propalo. Vratim se u Jevropu. Krenem jedan, drugi, treći, šesti postdok. Završio sam postdokove iz istorije, mediologije, politikologije... ne znam ni sam više. Krenuo da objavljujem. Tuce radova samo u 2018. Radio istraživanja svuda po Evropi.

Radio sam u Poljskoj akademiji nauka, na Univerzitetu u Lundu, u Švedskoj, na Nju Jurop koledžu u Bukureštu, na Šehir univerzitetu u Istanbulu, na Univerzitetu u Košicama u Slovačkoj. Letim po konferencijama, moji radovi se citiraju, a to NIJE lako.

Završim u Kini kao vanredni profesor na koledžu istorije, blizu Pekinga. Valjda nisam dovoljno dobar u Srbiji kad me je samo ceo svet hteo osim iste. Zaglavim se tokom korone u Srbiji, pređe sve na onlajn predavanja.

U međuvremenu sam pokupio toliki broj grantova, stipendija, "fellowshipa", da nisam siguran da sam uspeo da ih nabrojim u biografiji. Ništa od toga u Srbiji nije važno. Moja akademska karijera, nažalost, krenula je 2012. godine, kada sam doktorirao. I kada je AV došao na vlast.

Tokom tog vremena korone "angažujem se". Postao sam potpredsednik Nove stranke jer ovo MORA da se menja. Izbori su za nešto više od dve meseca. Dignite zadnjice, sahraniće nas.

Odavno je prestalo da bude važno da budeš profesionalan, uspešan. Sada je potpuno kontra - ako si uspešan, bićeš kažnjen. Ko će tebe da angažuje ako si bolji od dekana, od predsednika Instituta? Niko. Oni bi svi počeli samo da smrde uz tebe.

Dakle, dignite guze iz fotelja. SATRĆE NAS. Vas. Vašu decu. Ti, koji ovo čitaš, satrće i tebe. A kakve reakcije ja dobijam na ovakve objave?

"Ti si arogantan", "ti se hvališ", jer ovde se uspeh ne prašta. Ne samo da se ne prašta, nego se i ne želi. Dotukli su nas toliko da uspeh mnogi i ne poznaju, ne žele, plaše ga se.

Najverovatnije je poslednja šansa na izborima u aprilu. Pa, vi izaberite. "Nemam za koga da glasam"? Nemoj. Dao si glas Njemu. Ili glavu gore, i BORBA. Toliko. 'Ajd sad pljujte", zaključio je u iscrpnom obraćanju profesor Srđan Jovanović.