Ne dam, izdajniče (VIDEO)

Čujem da mi prodaješ dedovinu,
I ono parče zemlje kostima omeđeno,
Crkvu i crkvenu imovinu,
Bunar i vodu rashlađenu.

I žitna polja što me hlebom hrane,
Planinu, reku, stada i opanke,
Ikone što me od zla brane,
I suncem okupane proplanke.

Čujem da mi prodaješ svetinje,
Metohijska brda i kosovsku ravnicu,
Pećki tron i Dečane,
Ljevišku, Arhangele i Gračanicu.

Pričaju još i da si tapiju overio,
Na kolevku srpske postojbine,
Da si mi decu ubicama poverio,
I da ubica sad o njima brine.

I sve baš kao da je tvoje,
Kao kockar koji gubi očevinu,
Poklanjaš moje, moj prag,
I moju dedovinu.

Kažu imaš plan,
A planove u belom svetu krojiš,
Čujem da mi prodaješ Gazimestan,
I da se Lazareve kletve ne bojiš.

Tražiš da pristanem i predam tapiju,
I da blagoslovim što si naumio,
Da spasim tebe i tvoju bratiju,
Od onih kojima si moje ponudio.

E, ne dam,
Pa neka me ubiju,
I kosti posade kraj ognjišta,
Gde mi se pradeda rodio.

Oni kojima prodaješ moje livade,
I sa kojima si prodaju vodio,
Pa neka zna srpstvo da je Srpkinja rodila plod,
Koji je prodao srpski rod.