Zovem se Roj Krišna

Šta morate da uradite da vas proglase nacionalnim izdajnikom? Puno toga bi bilo na papiru, ali ako posedujete dovoljno ludosti, onda idete do kraja. Pa će neki razmisliti jeste li izdajnik ili pobednik.

Kako je to mogao da uradi? Verovatno se i dan danas pitaju neki stanovnici ostrvske okeanske države Fidžija. Kako je mali Roj Krišna mogao ganjati fudbalsku loptu, umesto ragbija? Da li on zna da je ragbi na Fidžiju deo identiteta? Stvarali su se i stvaraju šampioni: kontinentalni, svetski, olimpijski, a on pobogu ode za fudbalom. I igra za reprezentaciju za koju zna 20 odsto fudbalskog auditorijuma i to možda oni koji u reprezentativnim pauzama jutra dočekuju na kladionicama uz okeanske kvalifikacije.

Krišna vam je primer klasične ludosti. Kada idete protiv nacije, navijača, sportskog identiteta na kraju postanete ipak onaj pobednik sa početka teksta, pa se svi ugrizu za jezik. Kako? Jednostavno, upišete fudbal u sportske knjige svoje države, pa naterate dečake da šutiraju i loptu koja nije ragbi, da vas svet upozna.

Počeo je u malom klubu Labas na Fidžiju pre nego se odlučio za još jednu ludost. Otišao je na Novi Zeland, a ragbi je napravio veliko rivalstvo između Fidžija i Novog Zelanda, tako da vam neće oprostiti ni običan šoping na Novom Zelandu, a ne podneblje da gradite bilo kakve karijere. Roj je bio uporan, valjda jer su ga gledali drugačije, a on dobio motiv da bude to sve luđe. Postao je ikona Ouklend sitija, zatim se oprobao i u Velington Finiksu, a da vam približimo, reč je o dva najtrofjenija kluba na Novom Zelandu.

I šta sad? Izdajnik je napravio fudbalsku karijeru, dostigao milionsku vrednost, a pazite ovo - odbio je odlazak u Premijerligu. Nije želeo da napusti Novi Zeland, jer se osećao kao "kod kuće", kod najvećih rivala svog naroda, sportskih rivala, naravno. Provokacija?

Gde je Krišna sada? U dalekoj Indiji. Uživa pred fudbalsku penziju. Kapiten je kluba pod imenom ATK, a šta je uradio za Fidži? Odigrao je 41 utakmicu i postigao 29 golova. Donirao od svog novca izgradnju tri stadiona za treninge (služi i ragbistima), ima 34 godine i ne namerava da prestane. Fudbal ga je naučio životnim lekcijama. Ako niste čuli za ovog heroja, propustili ste neke životne pouke.

Da ne zaboravimo. Na Novom Zelandu je dobio i nagradu "golden boy" za najvećeg talenta u fudbalu 2008. godine.

Pazite, odbio je reprezentaciju Novog Zelanda, s kojom je recimo mogao da zaigra na Mundijalu 2010, ali ipak odlučio se za Fidži od početka karijere. Valjda tako to rade "izdajnici".

I šta je smisao? Ne sudite, ako ne znate smisao nečijeg puta. Ne sudite, ako niste sigurni, a na Fidžiju su mislili da je ubio deo identiteta, pokazalo se suprotno. Fidži ima aktivne fudbalske reprezentacije, fine stadione, ima sportsku širinu, a ako se nađe neki nervozni stanovnik veći patriota od svakog čoveka na Fidžiju i pokuša smestiti junaka naše priče na optuženičku klupu, on će ponosno ustati i reći "Zovem se Roj Krišna".

I šta je uradio za svoju državu? Shvatiće ko želi!