Zagrljeni otišli u nepoznato: Komšija čuva sećanje na ubijene dečake

Braća Petar i Pavle Golubović imali su tek 7, odnosno 5 godina, kada su u julu 1992. ubijeni zajedno sa svojim roditeljima. Zverstva poput ovog možda bi bila zaboravljena da nema onih koji ih se sećaju i osuđuju. Obris dva dečaka na hladnom crnom kamenu. Okrenuti leđima, zagrljeni. Odlaze. Odlaze negde gde je manje mraka i zla nego što su ga iskusili na ovom svetu.

Ubijeni su zajedno sa roditeljima, uglednim Srbima iz Konjica u Bosni i Hercegovini, profesorima Đurom i Vlastom, kada su ih iz stana izveli pripadnici Specijalnih jedinica policije pod kontrolom tadašnjih gradskih vlasti. Odvezli su ih nekoliko kilometara od stana i pod okriljem noći streljali. Bez osude, bez objašnjenja, bez razloga.

Petar, nekim čudom, nije bio pogođen, pa je, nakon što su ubice otišle, pokušao potražiti pomoć. Obratio se policiji, koja je iste ubice obavestila da je jedan dečak preživio. Vratili su se i "dovršili" posao.

- Ima i strašnijih priča, ali ta mi je pred kućom, pa me više boli, a takvih priča je Bosna puna - kaže Anis Kosovac, Konjičanin koji je odlučio postaviti spomen-kapiju u znak sećanja na, kako kaže, "dva plavušana iz komšiluka".

- Bilo bi dobro pomenuti na ovu priču da se Anis Kosovac, inače musliman, mnogo žrtvovao da ovu kapiju podigne i da i danas održava srpsko groblje u Konjicu. Trpi mnoge pritiske od svojih sunarodnika, ali je ipak istrajan i zaslužan što je srpsko groblje netaknuto i održavano od njegove strane - glasi jedan od komentara ispod objave.