Vesna je teško povređena u bombardovanju, sad joj je potrebna pomoć

Tog kobnog 5. aprila 1999. godine, dok su bombe padale, našla se na otvorenom prostoru, i to sa detetom.

- Stradala sam 5. aprila pred glavnom kapijom kasarne, gde sam u tom momentu bila sa detetom. Oko 11.00 sati, bez najave, počele su da padaju bombe. Bila sam na otvorenom putu, nisam imala gde da se sklonim. Telom sam zaštitila dete. Prva detonacija odbacila me je prilično daleko od mesta na kom sam stajala, dok je dete odletelo na drugu stranu. Tada sam slomila sedam rebara, naprsla su mi tri pršljena i pocepala se plućna maramica. Imala sam unutrašnje krvarenje. Geler mi je odsekao pola palca na nozi - počinje Vesna svoju priču za "Telegraf".

Kao posledicu povreda dobila je dve autoimune bolesti - vaskulitis, odnosno zapaljenje krvnih sudova i ulcerozni kolitis, što je inflamatorna bolest debelog creva.

- To su su najgore bolesti, kojima nema leka. Moj imuni sistem napada moj organizam. Za njih ću piti terapiju dok sam živa. Ali problem je u tome što su izazvale mnogo veće probleme - dodaje ona.

Pre mesec dana pronašla je rešenje svog problema, a to je visokosofisticirana proteza, inostranog proizvođača koja bi Vesni omogućila samostalan i bezbedan hod. Ona, kako objašnjava, ima elektronsko koleno, koje prima impulse mozga i savija se kao prirodno.

- S protezama koje imam ne mogu da se krećem. Od njih imam jake bolove. Em nemam noge, em imam tolike fantomske bolove. To je prosto neobjašnjivo i neizdrživo je. Sa njima ne mogu da hodam bez pomoći jer se više puta dogodilo da sam pala. Imaju sedam kilograma, teško se krećem sa njima. Na sve to, doktor mi je rekao da ne smem više da ih nosim jer mi oštećuju nerve i prave udubljenje tačno tamo gde su ožiljci od operacije, pa može da dođe to otvaranja rana i da ishod bude još tragičniji - kaže ona.

Ipak, ukoliko ne nabavi nove proteze, može da dođe do potpune atrofije mišića, koja je sada na začetku, što bi joj uništilo svaku šansu da ustane iz kolica.

- Trenutno sve radim iz kolica, kako ne bih razmišljala o ovome što se dešava. Život u kolicima je mnogo težak. Ranije sam bila aktivna, stalno sam nešto radila. Od ujutru do uveče sam bila u pokretu. Sada se dešava da klonem, ali neću da gubim nadu - kaže Vesna.

Proteze koje su Vesni potrebne pomogle bi joj da se lakše kreće jer bi imala zglob koji se savija u pokretu i time bi hodala prirodnije, a proteza bi takođe trebalo da stopira svaki loš pokret i time smanji šanse za nezgode prilikom hodanja.

One koštaju oko 38.000 evra, a prikupljeno je tek oko tri odsto sredstava. Vesna bi morala da počne da ih koristi u narednih šest meseci kako ne bi došlo do atrofije mišića.

Da se Vesna samostalno kreće! Budimo humani!

Pomozimo Vesni!